Mnogi od nas rade svašta u ime „produktivnosti“ čime se baš i ne ponose. Možda imate naviku da proveravate imejlove dok ste na odmoru ili preskačete doručak kako biste ujutru brže izašli iz kuće. Problem je u tome što vas zdrave navike produktivnosti neće dovesti do sagorevanja, za razliku od mnogih kojih se kao društvo „slepo držimo“.

Zato smo zamolili stručnjake da podele uobičajene navike koje zapravo štete našem dugoročnom napretku i svakodnevno nam crpe vreme i energiju.

Nastavite sa čitanjem kako biste saznali kojih šest navika daju suprotan efekat, kao i nekoliko saveta o tome šta da radite umesto njih.

Multitaskovanje (istovremeno obavljanje više zadataka)

Prema istraživanjima, samo oko 2,5% ljudi može uspešno da funkcioniše po principu multitaskovanja, što najverovatnije znači da vi niste među njima (nažalost). Osim ako niste ono što se naziva „supertaskerom“, multitaskovanje zapravo može da uspori vaš napredak umesto da mu pomogne.

Kašnjenje

„Možda se osećate produktivno dok ste na sastanku, odgovarate na poruke i pratite pristigle imejlove“, kaže Kajl Eliot, osnivač portala ,,CaffeinatedKyle.com" za Real Simple. „U stvarnosti, samo radite tri stvari loše, umesto jedne izuzetno dobro.“

Šejna Bergman, sertifikovani trener za rukovodioce i lidere u kompaniji ,,Shayna Bergman Coaching, LLC", ističe da ovo neprestano prebacivanje sa zadatka na zadatak može zamoriti vaš mozak, čineći vas još manje produktivnim tokom ostatka dana. Umesto da pokušavate da radite više stvari odjednom, Eliot savetuje: „Izaberite jedan zadatak i posvetite mu punu pažnju.“ Ovaj metod će vam, kako navodi, pomoći da završite posao brže — i sa manje grešaka.

Neuzimanje pauza

Ispostavilo se da svakodnevno jedenje omiljenog rolata sa piletinom i Cezar dresingom za radnim stolom dok istovremeno „radite“ neće vas zapravo odvesti dalje od vaših kolega. „Ljudi koji tretiraju pauzu za ručak ili pauzu predviđenu u kalendaru kao nešto preko čega mogu samo da pređu čim pristigne još posla — zapravo time smanjuju svoju sposobnost da rade tempom kojem se nadaju“, kaže Ilana Grins, licencirani bračni i porodični terapeut u ,,Ilana Grines Therapy".

Stres

Umesto toga, tretirajte svoje pauze kao svetinju: bez proveravanja imejlova, bez video poziva i bez „samo još jednog brzog zadatka“ koji na kraju pojede celu pauzu. Korišćenje pauze za punjenje baterija pomoći će vam da povratite fokus i osećate se produktivnije tokom ostatka dneva. „Često viđam da se ovo obije o glavu, posebno zato što je za kontinuirani fokus potreban oporavak. Bez nekoliko trenutaka za sebe, većina ljudi radi na izdisaju — a ne na gorivu kojem se nadaju“, kaže Grinsova. „Zanemarivanje pauze obično pravi više štete nego koristi.“

Vođenje beskonačne liste obaveza

Iako je lista obaveza možda zlatni standard kulture produktivnosti za rešavanje zadataka, ako je ne pravite pravilno, može vam se brzo obiti o glavu. Grinsova predlaže da liste budu kratke (tj. da ne budu dugačke „kao fiskalni račun iz apoteke“) i organizovane prema prioritetu.

Obaveze

„Dugačka lista nam obično ne pomaže da efikasno organizujemo dan“, kaže ona. „Ono što sam primetila jeste da ona samo pojačava anksioznost kod mnogih ljudi i ne dozvoljava nam da napravimo razliku između stvari koje su zaista važne i onih koje su se samo nagomilale. Jednostavniji način je da započnete manju listu, organizovanu prema nivoima hitnosti.“

Konstantna dostupnost

Slično preskakanju pauza, stanje u kom ste „uvek dostupni“ i spremni za sve što vam posao ili život nametnu drži vas u reaktivnom stanju (što brzo crpi vašu energiju) i „troši više energije nego fokusiran pristup usklađen sa vašim vrednostima“, tvrdi Bergmanova.

Posao

Biti „uvek dostupan“ obično znači i da se nikada zaista ne isključujete, što može biti izuzetno štetno po vaše mentalno zdravlje. „Danas je lakše nego ikada neprestano proveravati imejl i aplikacije za dopisivanje . Taj stalni pritisak će vas vrlo brzo iscrpeti ako niste oprezni“, kaže Eliot. Umesto toga, on podstiče klijente da budu ili potpuno posvećeni poslu ili potpuno isključeni — ali ne da rade sa pola snage.

„Jedan od mojih klijenata je otišao na porodični odmor i dao sebi sat vremena svako jutro da proveri imejlove i reši sve što je hitno“, dodaje Eliot. „Čim bi se taj sat završio, on bi završio sa poslom i mogao je zaista da bude prisutan sa svojom decom ostatak dana, umesto da polu-radi tokom celog putovanja.“

Govorenje „da“ za sve

Ako imate potrebu da ugađate drugima, govorenje „da“ dolazi prirodno.

Međutim, prihvatanje novih obaveza kada već imate i previše toga na tanjiru samo vam oduzima energiju, a potencijalno šteti i onima kojima pokušavate da pomognete. „Refleksno prihvatanje svega nije uvek korisno niti velikodušno“, objašnjava Bergmanova. „To je često zapravo izbegavanje konflikta i stavljanje tereta na buduću verziju vas samih, koja sada duguje vreme i energiju koje zapravo nije planirala.“

Telefon

Eliot takođe ističe da pristajanje na sve može imati dugoročne posledice, čineći da postanete osoba kojoj se svi obraćaju čim im nešto treba. „Ako uvek govorite 'da', to je najbrži način da izgubite kontrolu nad svojim kalendarom i iscrpite energiju“, kaže on. „Kada ste osoba koja sve preuzima na sebe, ljudi naviknu da se uvek obraćaju baš vama.“

Ako vam je zaista teško da kažete „ne“, Bergmanova preporučuje metod „uslovnog pristanka“, koji postavlja granice vašem „da“. „Na primer: 'Da, mogu sutra da donesem užinu, pod uslovom da je u redu da ne bude domaća, već kupljena u prodavnici.' I dalje činite uslugu, ali na način koji je za vas manje opterećujuć“, kaže ona.

 


Bonus video:

Video