Nadutost, gasovi, krčanje u stomaku i onaj neprijatan osećaj kao da vam je stomak odjednom porastao za broj, sve to mnogi odmah pripišu „slabom želucu“.

Međutim, gastroenterolog dr Vojislav Perišić objašnjava da uzrok često nije u samom želucu, već u tome kako naš organizam razgrađuje određene ugljene hidrate.

Jednostavno rečeno, deo hrane se ne svari potpuno u tankom crevu, pa stigne do debelog creva. Tamo ga bakterije razgrađuju, dolazi do fermentacije i stvaraju se gasovi.

Neko to jedva oseti, dok se drugome stomak naduje posle obične jabuke, tanjira pasulja ili čaše mleka.

Zašto isto jelo jednom smeta, a drugom ne?

U tome i jeste caka - probava nije ista kod svih.

Jedna osoba može da pojede jabuku i da joj ne bude ništa, dok druga posle iste količine dobije nadutost, grčeve i gasove.

Slično je i sa kruškama, šljivama, trešnjama, breskvama, mahunarkama i mlečnim proizvodima.

To ne znači da su te namirnice loše. Problem je često u količini i u tome koliko ih vaš organizam dobro podnosi.

I veličina porcije pravi razliku

Nije samo važno šta jedete, već i koliko.

Ogroman tanjir pasulja neće isto delovati kao nekoliko kašika. Velika količina hrane može dodatno da optereti varenje i poveća šansu da deo namirnica završi u fermentaciji.

Zato se mnogima desi da isti obrok jednom prođe bez problema, a drugi put izazove pravi haos u stomaku.

Jabuke, kruške i šljive mogu da naduju stomak

Voće jeste zdravo, ali pojedine vrste sadrže šećere koji kod osetljivih ljudi mogu da naprave problem.

Jabuke, na primer, sadrže fruktozu i sorbitol, pa kod nekih ljudi mogu da izazovu gasove i nadutost.

Slično važi i za kruške, šljive, trešnje i breskve.

Opet, nije poenta da ih odmah izbacite iz ishrane, već da pratite koliko vam prija određena količina.

Pasulj i grašak - klasika za gasove

Pasulj, grašak i druge mahunarke poznati su po tome da mogu da izazovu gasove.

Razlog je jednostavan – sadrže ugljene hidrate koje naš organizam ne uspeva uvek potpuno da razgradi.

Kada oni stignu u debelo crevo, bakterije nastavljaju posao i tada nastaju gasovi.

Ipak, mahunarke su veoma zdrave, pa ih ne treba automatski izbacivati iz ishrane. Nekima pomaže da ih uvode postepeno i jedu u manjim porcijama.

Mleko vam smeta, a jogurt ne?

Ako vam posle čaše mleka stomak krene da „svira“, a posle jogurta nemate nikakav problem, moguće je da vam smeta laktoza.

Kod ljudi koji proizvode manje enzima laktaze, mlečni šećer se ne razgradi potpuno, pa dospe u debelo crevo i tamo fermentira.

Zato se javljaju gasovi, grčevi, nadutost, a nekad i proliv.

Zanimljivo je da mnogi bez problema podnose jogurt i tvrde sireve, iako im obično mleko pravi problem.

Nekad nije problem u hrani, nego u načinu na koji jedemo

I ovo mnogi zanemare.

Ako jedete brzo, pričate dok jedete, pijete gazirano ili stalno žvaćete žvake, gutate više vazduha nego što mislite.

A taj vazduh negde mora da završi.

Zato se nekad stomak naduje ne zbog samog jela, već zbog načina na koji smo ga pojeli.

Vodite računa šta vam smeta

Ako vam se nadutost često ponavlja, može da pomogne jednostavan trik - nekoliko dana zapisujte šta ste jeli i kada su se pojavile tegobe.

Vrlo brzo možete da primetite obrazac.

Nekome smeta mleko, nekome jabuke, nekome velika porcija pasulja, a nekome samo preobilna večera.

Mnogo je korisnije otkriti šta tačno vama pravi problem nego nasumično izbaciti pola hrane iz jelovnika.

Kada ipak treba otići kod lekara?

Povremena nadutost posle obilnog obroka najčešće nije razlog za paniku.

Ali ako vam je stomak često nadut, ako imate jake bolove, krv u stolici, naglo mršavite, često povraćate ili imate dugotrajan proliv ili zatvor, vreme je da se javite lekaru.

Jer nije svaki gas samo gas.

Najvažnije je da pratite svoj organizam. Ako vam se posle određene hrane stomak redovno naduva kao balon, to ne znači nužno da je ta namirnica „loša“ - samo možda nije najbolji izbor baš za vas.