Sunce možda zalazi sve kasnije, ali to ne znači da ste spremni da se opustite na kraju dana. Kako se radni dan bliži kraju, možete imati osećaj da niste uradili dovoljno ili brinuti o obavezama koje vas čekaju sutra.

„Anksioznost u sumrak“ je izraz koji opisuje taj osećaj nelagode. Iako nije klinička dijagnoza, može značajno pokvariti veče i otežati suočavanje sa ostatkom nedelje. Stručnjaci za mentalno zdravlje objašnjavaju zašto se javlja i kako je ublažiti.

Šta je anksioznost u sumrak?

Za neke ljude kraj radnog dana donosi olakšanje, ali kod drugih izaziva anksioznost. Postoji nekoliko razloga za to. 

„Tokom dana ste stalno zauzeti sastancima i obavezama, pa vam je um okupiran“, objašnjava neuropsihološkinja Sanam Hafiz za Real Simple. „Kada se tempo uspori, mozak konačno ima vremena da obradi sve što je potiskivao.“

Tada odjednom naviru misli — zaboravljeni mejlovi, nedovršeni zadaci i brige.

Postoji i biološki faktor. Kako se smanjuje dnevna svetlost, nivo kortizola se menja i telo počinje da se smiruje, ali um često ne prati taj ritam. Taj nesklad može izazvati osećaj nemira.

Još jedan razlog je gubitak strukture. Tokom dana postoji jasan raspored i svrha, dok veče često ostaje „prazno“, što nekima može delovati čak stresnije od samog posla.

Kako ublažiti anksioznost u sumrak

Zapišite nedovršene zadatke

Ako neprestano razmišljate o obavezama za sutra, zapišite ih. To pomaže mozgu da „pusti“ te misli, jer zna da su zabeležene.

„Mozak se drži nedovršenih stvari kako ih ne biste zaboravili“, kaže Hafiz. Zapisivanje smanjuje unutrašnje podsećanje i napetost.

Uvedite ritual na kraju dana

Ritual može jasno označiti kraj radnog vremena i pomoći vam da se mentalno isključite.

To ne mora biti ništa komplikovano — zatvaranje laptopa, presvlačenje ili šolja čaja mogu biti dovoljni signali mozgu da je radni dan završen.

Izađite napolje pre mraka

Pre nego što krenete sa obavezama kod kuće, pokušajte da provedete nekoliko minuta napolju.

„Svež vazduh i prirodna svetlost uveče imaju veći uticaj na raspoloženje nego što ljudi misle“, kaže Hafiz. Čak i kratka šetnja može pomoći.

Pored toga, popodnevna svetlost doprinosi regulaciji hormona sna, što poboljšava kvalitet sna, raspoloženje i produktivnost.

Planirajte nešto čemu ćete se radovati

Pored posla i svakodnevnih obaveza, važno je odvojiti vreme za aktivnosti u kojima uživate. Imati nešto čemu se radujete može značajno poboljšati raspoloženje, kaže Hafiz.

To može biti gledanje omiljene serije, razgovor sa prijateljem ili jednostavno opuštanje uz nešto što volite.

Razmislite o traženju pomoći

Ako ne uspevate da uživate u slobodnom vremenu, to može uticati na san, nivo energije i navike u ishrani. Istraživanja pokazuju da osobe sa anksioznim poremećajima češće osećaju pojačanu anksioznost kako se bliži veče.

Ako se ,,anksioznost u sumrak" javlja svakodnevno, razmislite o razgovoru sa terapeutom. On može pomoći da razvijete strategije koje će vam omogućiti da večeri dočekate smirenije. Osim ako radite noću, zalasci sunca bi trebalo da budu vreme za uživanje.

 

Bonus video: