Sveštenik Stefan Rajčić, koji je izazvao buru reakcija nakon što je javno kritikovao dvanaestogodišnjeg dečaka iz Jagodine zbog heklanja, ponovo se obratio javnosti – ovog puta znatno blažim tonom i uz poruku kajanja.

U novoj objavi poručio je da prihvata svaku osudu na svoj račun, ali da dečaka ne treba uvlačiti u celu priču.

„Ugasite mi profil, prijavite me, pošaljite na sud – prihvatam sve. Ali dete ostavite van ovoga. On ima samo 12 godina i ni na koji način ne sme biti meta“, napisao je Rajčić.

Dodao je da mu je žao zbog prethodne objave i da bi voleo da je nikada nije ni napisao.

„Izvinjavam se svima zbog nemira i tenzije koju sam izazvao, pa i tebi, Viktore. Ne bih sebi oprostio da ti se nešto loše dogodi. Smatram da granice moraju da postoje, ali svakom detetu želim samo dobro“, naveo je on.

Podsetimo, sve je počelo nakon njegove oštre objave u kojoj je dečaka, koji je na društvenim mrežama stekao veliku popularnost zahvaljujući heklanju, naveo kao primer „pogrešnih uzora“.

Tada je kritikovao savremene trendove i istakao da bi deca, po njegovom mišljenju, trebalo da se ugledaju na tradicionalne vrednosti – poput rada na selu, posta i verskog života – a ne na influensere.

Ova izjava izazvala je lavinu reakcija na društvenim mrežama. Mnogi su mu zamerili što je javno prozvao maloletno dete i time ga, kako su naveli, izložio pritisku i negativnim komentarima.

Pojedini korisnici su istakli da, ukoliko želi da kritikuje društvene pojave ili „lažne idole“, to treba da čini na primeru odraslih, a ne dece.

U međuvremenu, podrška dečaku stigla je i iz crkvenih krugova. Sveštenik Predrag Popović javno je stao u njegovu odbranu, ističući da je reč o talentovanom i vrednom detetu.

„To je jedno divno dete koje koristi dar koji mu je dat. Dok mnoga deca provode vreme uz igrice, on stvara nešto svojim rukama. Pletenje je veština koja ima dugu tradiciju – učila se čak i u manastirima i vojsci“, poručio je Popović.

Cela situacija otvorila je širu raspravu o ulozi društvenih mreža, granicama javnog izražavanja i načinu na koji odrasli govore o deci u javnom prostoru.