Iako ne postoji savršen roditelj i svi povremeno greše, stručnjaci upozoravaju da određeni obrasci ponašanja mogu ostaviti dugotrajne posledice na emocionalni razvoj deteta. Problem najčešće nastaje kada roditelji sopstvene frustracije, nesigurnosti ili emocionalne poteškoće prenose na odnos sa detetom.

Među ponašanjima koja mogu negativno uticati na decu izdvajaju se izjave kojima roditelji sugerišu da bi im život bio bolji bez dece, jer takve poruke kod mališana mogu stvoriti osećaj odbačenosti i manje vrednosti.

Takođe, izbegavanje razgovora o emocijama i konfliktima uskraćuje deci priliku da nauče kako se problemi rešavaju na zdrav način.

Stručnjaci ističu i važnost postavljanja jasnih granica, jer one detetu pružaju osećaj sigurnosti i stabilnosti. S druge strane, kažnjavanje ćutanjem i ignorisanjem može narušiti samopouzdanje i stvoriti uverenje da ljubav mora da se zasluži.

Posebno štetno može biti javno posramljivanje dece, koje često dovodi do osećaja stida i straha od greške. Narušavanje poverenja kroz manipulaciju, izazivanje krivice ili emocionalno udaljavanje takođe može ostaviti trag na buduće odnose koje dete gradi.

Jedan od problema je i kada roditelji od dece očekuju emocionalnu podršku za sopstvene probleme. U takvim situacijama deca prerano preuzimaju teret odraslih i razvijaju osećaj odgovornosti za tuđa osećanja.

Nedostatak pohvala i emocionalne podrške može učiniti da se dete oseća neprimećeno i nedovoljno vredno, dok stalno davanje saveta bez iskrenog slušanja može stvoriti utisak da njegove emocije nisu važne.

Ignorisanje dečje radoznalosti i pitanja može oslabiti samopouzdanje i želju za učenjem, dok preterano insistiranje na poslušnosti, umesto na otvorenoj komunikaciji, povećava rizik od razvoja anksioznosti, nesigurnosti i poteškoća u izražavanju sopstvenih potreba u odraslom dobu.

Stručnjaci naglašavaju da zdrav odnos između roditelja i deteta ne podrazumeva savršenstvo, već prisutnost, razumevanje, doslednost i spremnost da se dete sasluša i podrži.

Bonus video: 
zagrljaji