Svi znamo da postoje male stvari koje možemo da radimo da bismo bili zdraviji, a šetnja je jedna od njih. Ali šta je sa danima kada nam se jednostavno ne ide? Danima kada je hladno, umorni smo ili imamo previše obaveza?

Obično idemo u šetnju odmah nakon što nam deca uđu u školski autobus. To nas razbudi i omogućava nam da započnemo dan napolju dok istovremeno napravimo nekoliko koraka. Ali to nije uvek dovoljno da nas motiviše da krenemo — posebno kada nas toplina kuće mami ili kada nam se čini da gomila posla na stolu zahteva hitnu pažnju.

Romantizovanje svakodnevnog života postalo je neka vrsta mantre u poslednje vreme. Svakodnevno smo preplavljeni lošim vestima, pa se mnogi od nas okreću onome što možemo da kontrolišemo: paljenju sveće, ušuškavanju uz knjigu, uživanju u osećaju čiste kuće nakon brzog sređivanja ili isprobavanju novih hobija koji donose radost. Zato koristimo jedan jednostavan trik da romantizujemo svoje šetnje — nosimo kafu sa sobom.

Zašto romantizovanje funkcioniše

Kada šetnju posmatramo kao trening, osećamo kao da treba da ponesemo veliku flašu vode, sa elektrolitima i kreatinom, i da se zaista napregnemo. Iako nam to ne smeta, postoji nešto drugačije u tome kada uzmemo svoju omiljenu šolju i napunimo je kafom sa malo slatke pavlake.

Pozdravimo decu, i dok školski autobus odlazi, pokrenemo podkast i krenemo u šetnju, sa kafom u ruci. Nema žurbe. Polako pijuckamo dok hodamo putem, primećujemo kako se pejzaž menja iz dana u dan, osvrćemo se na životinje (juče je to bila mačka) i uživamo u povetarcu. To pretvara šetnju iz „nečega što moramo da uradimo“ u „nešto što želimo da uradimo“.

Znamo da ovo funkcioniše za nas, ali smo želeli da razumemo i zašto. Anđela Vardanjan, LMFT, terapeutkinja iz kompanije ,,Mindpath Health", je otkrila za Real Simple kako romantizovanje svakodnevnih aktivnosti može da podrži dugoročne ciljeve, poput više kretanja ili boravka na otvorenom.

Kako romantizovati više od samo svojih šetnji

Iako je nošenje napitka sa sobom odličan način da uživamo u šetnji — i da ih radimo češće — istu ideju možemo primeniti i u drugim delovima života. Vardanjan preporučuje postavljanje realnih ciljeva zasnovanih na našim preferencijama, interesovanjima i hobijima. Još jedan način da se više krećemo, na primer, jeste da isplaniramo noćni izlazak na ples sa prijateljima ili da pohađamo lagani „puppy yoga“ čas za dodatnu zabavu i dozu slatkoće.

Ako pokušavamo da jedemo više voća, poslužimo ga u lepoj činiji umesto da ga jedemo direktno iz pakovanja. Ako želimo da provodimo više vremena sa prijateljima, odvojimo vreme za neku „analog“ aktivnost, poput odlaska na kviz veče ili čas keramike. A ako se osećamo preopterećeno i treba nam reset, uzmimo slobodan dan u stilu Feraisa Buelera i uradimo stvari koje inače ne bismo. Ovi ciljevi su realni — možda im samo treba malo romantike da bi krenuli.

Kako romantizovanje svakodnevnih zadataka vodi ka pozitivnom potkrepljenju

„Romantizovanje života može nam pomoći da postignemo dugoročne ciljeve tako što pozitivno učvršćuje naše misli i osećanja o svakodnevnim zadacima“, kaže Vardanjan. Bilo da nosimo omiljeno piće u šetnju ili palimo sveću pre čišćenja, povezivanje nečega prijatnog sa zadatkom koji nam nije omiljen može stvoriti pozitivne asocijacije.

Ovo nije samo teorija — već je zasnovano na nauci. Vardanjan objašnjava da romantizovanje svakodnevnih zadataka može da nas „usmeri više ka pozitivnim emocijama stvaranjem novih neuronskih puteva zasnovanih na tim pozitivnim asocijacijama“, kaže ona. Vremenom, ciklus se sam učvršćuje: romantizujemo zadatak, osećamo se bolje u vezi sa njim i nastavljamo da mu se vraćamo.

 

Bonus video: