Odgovor na pitanje kako živeti dugo i zdravo ne nalazi se u skupim suplementima ili strogim dijetama. Tajna dugovečnosti ljudi sa Sardinije krije se u jednostavnom načinu života.
Na Sardiniji se svakodnevica zasniva na svežim sastojcima, čaši crvenog vina, druženju i obrocima koji nisu samo obaveza već važan deo života. Upravo takav stil života objašnjava zašto je ovo ostrvo jedna od retkih plavih zona na svetu, gde ljudi redovno doživljavaju stotu godinu.
Kuvar Frančesko Matana ističe da dug i zdrav život ne zavisi od skupih suplemenata ni od restriktivnih dijeta. Odrastajući na Sardiniji, okružen ribarima, poljoprivrednicima i lokalnom hranom, iz prve ruke je upoznao način života koji je ovo italijansko ostrvo učinio jednim od najpoznatijih centara dugovečnosti.
Prema njegovim rečima, sve se zasniva na svežim i sezonskim namirnicama i zdravim mastima, ali jednako važan deo je vreme koje se provodi u pripremi i zajedničkom uživanju u hrani. Suština nije samo u sastojcima, već u zajedništvu.
Sardinija je jedna od pet zvaničnih plavih zona, područja u kojima živi izuzetno veliki broj stogodišnjaka. Ovaj pojam je početkom 2000-ih popularizovao istraživač National Geographica Dan Buettner, a pored Sardinije obuhvata i Okinavu u Japanu, grčko ostrvo Ikariju, poluostrvo Nikoya u Kostariki i Loma Lindu u Kaliforniji.
Stanovnici ovih regiona imaju slične navike koje doprinose dugovečnosti: manje stresa, jake društvene veze, svakodnevno vežbanje i kvalitetnu ishranu. Matana ističe da je odrastanje okružen lokalnim proizvodima oblikovalo njegov pogled na hranu. Jedan od njegovih deda bio je ribar, a drugi poljoprivrednik, i imao je sreću da odrasta sa najfresh povrćem, mesom i ribom. Seća se kako se deda vraćao iz ribarskog sela sa sveže ulovljenom ribom, jeguljama i rakovima, dok su deca trčala po dvorištu skupljajući rakove koji su ispali iz korpi. Takva iskustva ostaju sa njim za ceo život jer to nisu samo uspomene na hranu, već na zajedništvo koje je teško doživeti bilo gde drugo u svetu.
Prema Mataniju, svako može da usvoji sardinski način ishrane, bez obzira gde živi. Važno je promeniti način gledanja na hranu i ne posmatrati je samo kao sredstvo za punjenje stomaka. Prvi korak je razviti odnos prema hrani, upoznati sezonske proizvode i odvojiti vreme za njihovu pripremu. Kao primer navodi minestrone, supu koja se priprema tokom cele godine, ali uvek sa različitim sastojcima. U proleće se koriste špargle, bob i grašak, a leti paradajz i svež bosiljak. Recept ostaje isti, ali ga priroda stalno menja.
Sirovi sastojci imaju podjednaku važnost jer tako zadržavaju najviše hranljivih materija i proslavljaju sezonskost. Tanjir sirovog povrća može se naručiti u gotovo svakom restoranu, čak i u najotmenijim.
Na Sardiniji se vino pije redovno, ali umereno i u društvu. Mala čaša crnog vina, posebno autohtone sorte Kanonau, deo je svakodnevne tradicije i često se povezuje sa dugovečnošću. Ovo vino sadrži dva do tri puta više flavonoida od većine drugih crvenih vina, a kada se nazdravlja, lokalni običaj kaže „sto godina“.
Matana savetuje da se ljudi odvoje od svoje rutine i istražuju nove ukuse, isprobavaju nove recepte i kuhinje koristeći sastojke koje već vole. Posebno preporučuje koncept „Kilometra 0“ koji podrazumeva kupovinu lokalnih proizvoda.
Video:
.jpg "Ovako je izgledao svaki stan u Jugoslaviji: Svi gledaju u jedan detalj pored troseda, da li ste ga imali u kući?")
Komentari (0)