Mnogi ljudi godinama veruju da su jednostavno „previše fini“, a tek kasnije shvate da su se našli u odnosima u kojima njihove potrebe stalno padaju u drugi plan.

Psiholozi objašnjavaju da osobe koje teško postavljaju granice često osećaju odgovornost za tuđe emocije. Zbog toga pristaju na obaveze koje ne žele, ostaju duže na poslu, pozajmljuju novac ili odlažu sopstvene planove samo kako ne bi nekoga razočarale.

Jedan od prvih znakova jeste kada se izvinjavate čak i onda kada niste pogrešili. Ako često govorite „izvini“ samo zato što ste nekome rekli da nemate vremena ili da ne možete da pomognete, verovatno ste navikli da tuđe potrebe stavljate ispred svojih.

Još jedan pokazatelj jeste osećaj krivice kada kažete „ne“. Mnogi ljudi imaju utisak da će izgubiti prijatelje ili biti proglašeni sebičnima ako nekoga odbiju. Međutim, stručnjaci ističu da zdravi odnosi ne funkcionišu na osećaju obaveze, već na međusobnom poštovanju.

Poseban problem nastaje kada pojedini ljudi primete da ste uvek dostupni. Tada vas sve češće zovu samo kada im nešto treba, očekuju da rešavate njihove probleme ili da se prilagođavate njihovom rasporedu, dok se retko pitaju kako ste vi.

Psiholozi savetuju da naučite da postavljate granice bez osećaja griže savesti. Ljudi kojima je iskreno stalo do vas razumeće da nekada morate da mislite i na sebe. Oni koji se zbog toga naljute možda nikada nisu ni cenili vaše prijateljstvo, već korist koju su od njega imali.

Na kraju, važno je zapamtiti da ljubaznost nije isto što i stalno žrtvovanje sebe. Briga o sopstvenim potrebama nije sebičnost, već preduslov za zdrave odnose sa drugima.