Da bi zadovoljili visoke kriterijume mušterija, morali su da rade vredno i da iz godine u godinu sve više ulažu. Sada je njihova cvećarska proizvodnja raspoređena u osam plastenika, kvadrature oko 2200 kvadrata i tu nije kraj jer ova vredna porodica uvek ima nove planove.
- Radili smo povrće i videli da od toga nema velike zarade, predložila sam suprugu da krenemo sa cvećem, on me je poslušao i tako smo podigli prvo jedan plastenik pa sledeće još dva i svake godine ulažemo sve više i širimo posao. Radimo sezonsko cveće, lepi Jova, vinka, ledeno srce, vrbene, dan i noć, viseći program, surfinije, potpunije, viseće vinke, kaliopu, razne vrste muškatle, hrizantemu na otvorenom. Godišnje proizvedemo do 300.000 malih čašica a visećih od 15 do 20.000 - kaže za RINU Jasna Novaković.
Kao i svaka grana poljoprivrede tako i cvećarstvo zahteva dosta ulaganja. Da bi se zaradilo mora se imati sigurno tržište i dobar kvalitet.
- Cene rasada i semena se svake godine menjaju, ovaj posao je mnogo lep ali moraš dati celog sebe, u sezoni imamo par radnika koji nam pomažu jer radni dan traje od 7 sati ujutru do 19 uveče. Biljke traže negu, zalivanje, štićenje, pristojna je zarada može da živi četvoročlana porodica normalno ali ulaganja svake godine su velika. Podigli smo objekte uveli parno grejanje sisteme za navodnjavanje mnogo nam je olakšano. Ja i suprug smo krenuli sa jednim plastenikom nismo nikada tražili niti koristili pomoć od države, sve što vidite ovde nas dvoje smo sami uradili samo vrednim radom. Imamo ćerku i sina oboje nam pomažu najčešće razvoze - priča ova vredna poljoprivrednica.
Kada dođe kraj sezone deo novca odvajaju za sledeću godinu, za ulaganja koja su potrebna.
- U Srbiji može da se zaradi ali mora dosta da se radi, svaki početak je težak, ali mora se i rizikovati, non stop se edukovati pratiti novosti šta tržište traži lep je ovo pisao i svima bih ga preporučila bolje živeti ovde i ako je po nekada teško nego u inostranstvu - zaključuje Jasna.