Zmije najčešće napadaju čoveka iz straha i uglavnom samo ako ih nagazi ili uznemiri. Mogu biti posebno opasne u periodu parenja ili dok čuvaju mladunce, ali ako se čovek povuče bez naglih pokreta, obično neće napasti.

Otrovne zmije se ponekad teško razlikuju od neotrovnih, ali se često navodi da imaju trouglastu glavu i uži vrat, dok je kod neotrovnih glava više zaobljena i prelaz ka telu nije naglo sužen.

Otrovne zmije imaju zube povezane sa kesicom u kojoj se nalazi otrov, koji se pri ujedu ubrizgava u žrtvu. Taj otrov može delovati na nervni sistem ili na krv i zgrušavanje.

Neki ljudi imaju prirodnu otpornost na zmijski otrov, dok je drugi stiču kroz blaže ujede ili primenom seruma protiv zmijskog otrova.

Simptomi ujeda

Simptomi ujeda počinju lokalno, pojavom dve tačke na koži, crvenilom, otokom i kasnije promenom boje i utrnulošću. Kako se otrov širi kroz organizam, javljaju se slabost, vrtoglavica, ubrzan puls, otežano disanje, mučnina, povraćanje, prolivi i gubitak svesti. U težim slučajevima dolazi do grčeva, kome i krvarenja u mozgu, što može biti smrtonosno.

Bez pravovremene pomoći može doći do paralize disanja i prestanka rada srca. Posebno su opasni ujedi u predelu glave, vrata ili direktno u krvni sud.

Prva pomoć

Ali bitno je da se ne paniči jer ima dovoljno vremena (i više sati ) da se stigne do lekara. Ne postoji opšta saglasnost u vezi sa lečenjem. Svi se slažu da je neophodno apsolutno mirovanje, jer se kretanjem ubrzava cirkulacija krvi i apsorpcija otrova. Pojedini autori ne preporučuju stavljanje poveske iznad mesta ujeda, zabranjuju stavljanje leda zbog pojačane nekroze, zabranjuju inciziju rane i isisavanje sadržaja. Preporučuju imobilizaciju i hitan transport u ustanovu u kojoj se može primiti antiotrov.

Većina autora ima skoro suprotno mišljenje i predlažu sledeće postupke: ujedeni ekstremitet treba podvezati, umereno stegnuti poveskom neposredno iznad mesta ujeda, i imobilisati. Povremeno (3-5min) popuštati povesku jer krv mora da cirkuliše i kroz otrovani deo tela, odnosno od vena ka srcu. Na samom mestu ujeda naprave se kroz kožu dva unakrsna reza (slovo "X") u dubini od 3-4mm, i pusti se da rana iskrvari. Tako će sa krvlju izaći i veći deo otrova. Nikako se ne preporučuje isisavanje rane ustima, jer je i najmanja ranica na ustima ili usnoj duplji, kao i kvaran zub, dovoljna da se otruje i onaj koji pokušava da pomogne. Rezovi se prave nožem, žiletom ili drugim oštim predmetom čije je sečivo opaljeno na plamenu ili obrisano alkoholom. Treće što treba urediti kod ujeda zmije to je da se na ranu stavi jak rastvor hipermangana i, ako ima mogućnosti za to, da se svuda oko rane ubrizga jednoprocentni rastvor hipermangana. Unesrećenom davati što više tečnosti: ali nikako alkohol. Zatim ga treba što pre preneti do najbliže medicinske ustanove gde će primiti serum protiv zmijskog ujeda, piše Stetoskop.