Kada je baka Bele Dejvidson nazvala sa neočekivanim vestima, Bela je odmah znala da nešto nije u redu.

Njen deka je slučajno razbio šolju sa motivima žaba koju mu je donela iz Japana, i srce mu je bilo toliko slomljeno da je zaplakao. Ovaj gubitak za Dejvidsonovu nije imao mnogo veze sa komadom keramike, već sa onim što je ta šolja tiho počela da predstavlja u svakodnevnom životu njenog dede.

„Znala sam da se zapravo nikada nije radilo o samoj šolji“, kaže Dejvidsonova ekskluzivno za magazin People. „Radilo se o tome da sam mu je ja poklonila, i znam da ga je, svaki put kada bi u njoj napravio šolju čaja ili kafe, to podsećalo na mene. Svaki put kada bih otišla kod njih kući, on bi uvek izneo tu šolju i ponosno je koristio.“

Taj mali ritual odražavao je odnos koji su gradili tokom celog života.

„Moj deka je jedna od najvažnijih osoba u mom životu“, kaže Dejvidsonova. „Njegov engleski je prilično slab i govori najsmšnije, najneočekivanije stvari a da to i ne planira, i to me uvek nasmeje od uva do uva.“

Nakon što je sa samo 20 godina emigrirao iz Italije u Australiju, izgradio je život posvećen porodici, učeći je da ceni najjednostavnije trenutke u životu.

Uspomene i male tradicije

Neke od omiljenih uspomena iz detinjstva Bele Dejvidson jesu beskrajne partije karata koje su igrali zajedno, provođenje vremena u vikendici na plaži koju je sam sagradio i slušanje priča o njegovom životu. Otkad je bila devojčica, on ju je iz milošte zvao ,,topolino" — što na italijanskom znači „miščić“ — nadimak zbog kojeg se i dalje oseća kao dete kad god ga čuje.

Šolja je postala još jedna od tih malih tradicija.

Šolja

Njen deda je obožavao malu žabu jer se uvek šalio da njene oči liče na njegove, i kad god bi je uzeo u ruke, nasmejao bi se i nazvao je ili „moja šolja“ ili „Izabelina šolja“. Dejvidsonova je u Japanu kupila iste šolje za oboje svojih roditelja, pa je nakon što se njegova razbila, on tiho počeo da koristi bakinu.

„Kada mi je baka rekla koliko je bio slomljen nakon što jo je slučajno razbio, to mi je potpuno slomilo srce jer sam znala koliko mu je bila posebna“, kaže Dejvidsonova. „Odmah sam počela da tražim identičnu zamenu jer doslovno nisam mogla da podnesem pomisao da je više nema.“

Iznenađenje

Sakrila je novu šolju i sačekala dedin rođendan, zabeleživši video kamerom njegovu reakciju dok je pažljivo odmotavao poklon.

U početku je u tišini posmatrao šolju. A onda je shvatio o čemu je reč.

Iznenađenje

„To je moja šolja“, rekao je.

„Mislim da u prvom trenutku nije shvatio šta je to, ali onog sekunda kada je pogledao i izgovorio: ’To je moja šolja’, srce mi se istopilo“, priseća se Dejvidsonova. „Moj deka je čovek od vrlo malo reči, ali sam mogla da vidim koliko je od srca bio srećan i uzbuđen.“

Viralan trenutak

Ovaj dirljivi trenutak brzo se proširio TikTokom, gde su se gledaoci poistovetili sa ovom tihom razmenom emocija između dede i unuke. Za Dejvidsonovu, međutim, taj trenutak nije bio važan zbog miliona pregleda. Bio je to podsetnik da najmanji gestovi često ostavljaju najveći trag na ljudima koje volimo.

Njenom dedi nije bilo potrebno mnogo reči da objasni šta mu je ovo iznenađenje značilo.

„Bio sam toliko srećan da sam zamalo zaplakao“, rekao je. Za njega to nije bila samo zamena. „Bilo je to vraćanje [njegove] omiljene šolje.“

 

Bonus video:

Video