Ako vam se ikada desilo da prespavate alarm, velika je verovatnoća da vas je neko stariji u kući već oko sedam ujutru pitao: „Kako možeš toliko da spavaš?“ Razlika u ritmu između mlađih i starijih generacija često se tumači kao navika, disciplina ili čak osobina karaktera. Međutim, nauka kaže nešto sasvim drugo – rano buđenje u starijem dobu nije stvar izbora, već posledica promena u organizmu.
Kako starimo, naš unutrašnji sat, poznat kao cirkadijalni ritam, postepeno se pomera unapred. To znači da starije osobe prirodno postaju pospane ranije uveče, a bude se ranije ujutru, čak i kada to ne žele. Ono što je mladima „neprirodno rano“, starijima predstavlja sasvim normalan početak dana.
Veliku ulogu u tome ima melatonin, hormon sna, čija se proizvodnja s godinama smanjuje. On postaje slabiji i kraće deluje, pa telo ranije dobija signal za buđenje. Istovremeno, san postaje plići i isprekidaniji. Duboke faze sna, tokom kojih se telo najviše obnavlja, sve su kraće, a noćna buđenja sve češća. Kada se starija osoba probudi u ranim jutarnjim satima, mozak često „zaključi“ da je noć završena.
Dnevni režim i uticaj svetla
Važan faktor je i svetlost. Jutarnje dnevno svetlo snažno deluje kao signal za buđenje, a stariji mozak na njega reaguje osetljivije nego mlađi. Dovoljno je malo svetla kroz prozor da se telo prebaci u dnevni režim, bez obzira na to koliko je sati.
Zdravstveni razlozi dodatno pojačavaju ovaj efekat. Bolovi, hronične tegobe, potreba za mokrenjem ili nuspojave lekova često prekidaju san. Iako se o tome retko govori, mnogi stariji ljudi bi zapravo voleli da spavaju duže, ali im telo to više ne dozvoljava.
Zanimljivo je da se društvo često pogrešno odnosi prema toj razlici. Rano ustajanje se hvali kao vrlina, dok se kasno spavanje doživljava kao lenjost. Međutim, biologija ne poznaje moral – mladi ljudi imaju prirodno pomeren ritam sna i njihovo kasnije ustajanje jednako je normalno kao i rano buđenje u starosti.
Ima i izuzetaka
Naravno, postoje i izuzeci. Neki stariji ljudi i dalje ostaju budni do kasno i spavaju duže, naročito ako su ceo život bili „noćni tipovi“ ili imaju povoljniju genetiku. Ipak, većina s godinama primeti isto – jutra dolaze sve ranije, a noći postaju sve kraće.
Korisnik „nije-istina“ na Reditu postavio je pitanje da li postoje stariji ljudi koji vole dugo da spavaju, a odgovori su bili vrlo zanimljivi.
„Nikada nisam čuo da neka starija osoba voli da ostaje budna do kasno i da sledećeg jutra spava dugo. Čak i kada nemaju obaveze, ustaju u pet ili šest ujutru, a onda prigovaraju mlađima što još spavaju, iako nemaju šta da rade, recimo nedeljom u šest ujutru. Da li vi poznajete takve starije ljude?“
Odgovori koji su nasmejali mnoge
„Moja baka. Igra igrice do dva ili tri ujutru na laptopu (mahjong i solitaire), a onda spava do deset. Legenda.“
„Imam komšinicu koja isto tako ostaje budna do jutra igrajući igrice, pa spava do podne.“
„Moj tata ima 79 godina. Nekad spava do jedanaest, nekad i duže, jer je gledao utakmicu ili film do kasno, ili mu u 23 sata padne na pamet da ispeče štrudlu od jabuka.“
„Deda i baka se probude oko osam, ali ostanu u krevetu do deset. Razlog je jednostavan – troše manje drva ako kasnije počnu da lože, a u krevetu im nije hladno. U braku su 65 godina.“
„Poznajem jednu stariju gospođu koja redovno ostaje budna do šest ili sedam ujutru, a onda spava do jedan ili dva popodne. Kaže da joj je najlepše to što od kada je u penziji sama upravlja svojim vremenom.“
Jedan korisnik je primetio:
Najteže je kad dođe unuk
„Punica spava do deset ili jedanaest. Najteže joj je kada dođemo sa detetom, jer tada mora da ustane u sedam, a mali se budi već u šest.“
„Moja baka gleda serije do ponoći ili jedan, a ujutru spava bar do devet. Nekoliko puta smo došli ranije i bila je ljuta jer joj kvarimo rutinu.“
„Komšinica iz zgrade živela je skoro do devedesete. Gledala je serije i rijaliti programe do tri ujutru, a spavala do jedan ili dva popodne. Kažu da bi možda živela i duže da je bila fizički aktivnija.“
povezane vesti
