Da li je aparat pokvaren ili meni pritisak zaista toliko varira? Vrednosti su normalne, pa za pola sata drastično skoče. Ovo je nedoumica sa kojoj se suočavaju gotovo svi koji često mere krvni proitisak. Neki su skloni da veruju da je star aparat na "pumpicu" zapravo pouzdaniji, neki pak misle da je digitalni precizniji...
Ima li razlike među aparatima i može li se reći da je neki bolji? Da li kvalitet zavisi od cene?
Digitalni aparati za merenje krvnog pritiska koji se koriste tako što se pričvrste na zglob, a za koje mnogi smatraju da su manje pouzdani i neodgovarajući za ljude starije od 45 godina, ustvari nisu ništa lošiji od starinskih koji imaju pojas za ruku sa pumpicom i stetoskop. Kod prvih je samo poenta da se zglob postavi u nivou srca, kažu kardiolozi.
Prilikom merenja pritiska mehaničkim tonometrom bitni su najmanji detalji. Na primer, očitavanja mogu znatno da se razlikuju ako se vazduh u pojas "upumpava" presporo, ili obrnuto, isuviše brzo.
Problem je i ako se pojas previše jako stegne oko ruke, ili se stavi preko odeće, sve to utiče koje će vrtednosti aparat očitati.
Osim toga, očitavanja pritiska zavisi i od toga gde postavite "glavu" stetoskopa u odnosu na arteriju. U suštini, jedino što je važno jeste da se nauči kako da se pravilno koristi merač, zaključuju kardiolozi.
Govoreći o simptomima povišenog pritiska, dr Marija Zdravković, direktorka KBC „Bežanijska kosa“ kaže da to treba shvatiti kao poruku da je vreme da se promeni način življenja.
„Najgore je kada pritisak lečimo lekovima, ali nekada pacijent mora da dobije lekove. Najbolje je pre svega regulisati telesnu težinu, promeniti način ishrane, imati dovoljno sna i uključiti fizičku aktivnost", savetuje dr Zdravković.
Kako se pravilno meri pritisak
Inače, kako kaže, dijagnoza se postavlja jednostavno. Navodi da bi svako u kući trebalo da ima aparat za merenje krvnog pritiska. Redovna kontrola je od velike važnosti.
Hrana i regulisanje pritiska
„Na našem jelovniku bi svakog dana trebalo da bude sveže povrće i voće, mahunarke, semenke, riba i morski plodovi, integralne žitarice i proizvodi od celog zrna žitarica kao i maslinovo ulje“, kaže Jovana Srejić Ferluga, nutricionistkinja.
„Nešto ređe bi na jelovniku trebalo da bude meso živine, ćuretina, mleko i mlečni prozvodi, a najređe bi trebalo da koristimo crveno meso", dodala je.
Savetuje da bi iz ishrane potpuno trebalo da se isključe namirnice kao što su šećer i svi proizvodi koji sadrže proste šećere, proizvodi od belog brašna, one koje sadrže hidrogenizovane ili delimično hidrogenizovane i trans masnoće, uz smanjenje unosa natrijuma, slanih sireva i suhomesnatih proizvoda pa čak i turšije koja nije isprana.
Ni vike ni galame
„Pravilno merenje pritiska zahteva da pet minuta sedite u jednoj sobi, gde nema ni vike ni galame, gde ne radi televizor, ni radio. Mirujete pet minuta i onda izmerite pritisak", kaže dr Zdravković.
Objašnjava da kod nekih ljudi postoji visoki pritisak na bazi nervoze, kao što je to kod dece i mladih, koji se uplaše kad mere pritisak, pa se onda dobiju lažni rezultati.
Kaže da se pritisak može meriti i na levoj i na desnoj ruci, ali i da treba da znamo da će svako merenje pritiska dati drugačiju vrednost. To ne znači da je aparat neispravan već da pritisak u telu stalno varira.
Tokom merenja pritiska, ruka mora biti ispravljena a manžetna mora biti tačno na mestu gde je arterija, u nivou lakta. Obavezno treba pročitati i uputstvo za upotrebu koje ide uz aparat.
Zglob ili nadlaktica
Doktorka kaže i da su elektronski aparati koji se stavljaju na nadlakticu nešto precizniji od onih koji se stavljaju na ručni zglob.
„Dijagnozu hipertenzije postavljamo kada imamo 140 sa 90 krvni pritisak i više, s tim što kod nekih kategorija, postavljamo dijagnozu i kod nižih vrednosti, a to je pre svega kod ljudi koji imaju dijabetes koji dodatno oštećuje krvne sudove, i tu insistiramo na vrednostima 135 sa 85, kod pacijenata koji imaju bubrežne bolesti, i naravno, posebna kategorija koju kontrolišemo, to su trudnice i deca", kaže dr Zdravković.
Hipertenzija je na svetu glavno hronično nezarazno oboljenje. To je bolest za koju postoji najveći broj lekova na svetu, a polovina onih koji je imaju ne zna da pati od povišenog pritiska. Iz one druga polovina koja zna opet tek polovina dobro reguliše visoki krvni pritisak. Sve više je i mlađih pacijenata.
