Savršeno skuvan pirinač ne zahteva skup lonac, posebnu vrstu niti trikove iz restorana. Dovoljno je da u vodu dodate jednu kašičicu sirćeta pre nego što poklopite šerpu. Iako zvuči jednostavno, upravo taj mali dodatak pravi razliku između slepljenog i rastresitog pirinča čija zrna ostaju odvojena.

Sirće blago menja pH vrednost vode i učvršćuje spoljašnji sloj skroba na zrnu. Zbog toga se skrob sporije razgrađuje, pa pirinač zadržava oblik i ne pretvara se u kašu. Ulje može dati sjaj, a so pojačati ukus, ali ne utiču na samu strukturu zrna. Sirće deluje tokom kuvanja i nema bojazni da će pirinač mirisati na njega, jer aroma nestaje veoma brzo.

Za pripremu je dovoljna jedna kašičica običnog belog alkoholnog sirćeta na šolju pirinča. Jabukovo sirće može ostaviti blagu žućkastu nijansu, pa nije najbolji izbor za bela jela. Kod pilava i sličnih recepata preporučuje se klasično belo sirće.

Važan je i pravilan odnos vode i pirinča. Za dugozrni beli pirinač najbolje funkcioniše odnos jedna šolja pirinča na 1,75 šolja vode. Basmati zahteva nešto manje vode, oko jedne i po šolje, dok se kod pirinča za rižoto tečnost dodaje postepeno tokom kuvanja.

slika

Pre kuvanja pirinač treba dobro isprati hladnom vodom dok voda ne postane gotovo bistra. Tako se uklanja višak skroba sa površine zrna, što dodatno sprečava slepljivanje. U većini slučajeva dovoljna su tri ispiranja.

Rastresit pirinač možete napraviti bez komplikovanih trikova ako ispoštujete nekoliko jednostavnih koraka. Opran pirinač stavite u lonac, nalijte hladnu vodu, dodajte kašičicu sirćeta i malo soli. Kada voda provri, smanjite temperaturu na minimum i poklopite šerpu. Poklopac ne treba podizati tokom narednih 12 minuta jer para završava proces kuvanja i omogućava da zrna ostanu rastresita.

Posle 12 minuta lonac sklonite sa ringle i ostavite pirinač poklopljen još desetak minuta. Tokom tog vremena zrna ravnomerno upijaju preostalu vlagu i dobijaju bolju teksturu. Na kraju pirinač lagano rastresite viljuškom umesto kašikom kako se zrna ne bi zgnječila.

Jedna kašičica sirćeta u vodi pomaže da se skrob na površini zrna stabilizuje, pa se pirinač manje lepi i zadržava lep izgled. Ukus jela ostaje nepromenjen, a rezultat je rastresit i lagan pirinač.

slika

Najčešća greška tokom kuvanja je prejaka vatra. Kada voda previše ključa, donji sloj lako zagori dok gornji ostane nedovoljno kuvan. Problem može napraviti i mešanje tokom kuvanja jer se tada oslobađa dodatni skrob koji slepljuje zrna. Važan je i izbor posude, pošto se pirinač ravnomernije kuva u užem loncu.

Ako ste prethodno u istoj šerpi pržili luk ili drugu hranu, dobro je da je operete pre kuvanja pirinča. Ostaci masnoće mogu promeniti teksturu i dovesti do neravnomernog kuvanja.

Kuvan pirinač treba ohladiti u roku od sat vremena i čuvati u frižideru najviše dva dana. Prilikom podgrevanja dodajte malo vode kako bi ponovo postao mekan i rastresit.

Pirinač može da se kuva i bez ispiranja, ali će tada biti znatno lepljiviji. Ispiranjem se uklanja višak skroba sa površine i upravo to najviše utiče na konačnu teksturu.

Za početnike je najbolji izbor dugozrni beli pirinač jer se najlakše priprema i oprašta sitne greške tokom kuvanja. Sorte poput basmatija ili jasmina zahtevaju precizniji odnos vode i kraće vreme kuvanja.

Video:

embed