Srčana slabost u fokusu je opsežnog istraživanja koje sprovode srpski kardiolozi, sa ciljem da se rizični pacijenti prepoznaju na vreme i da se spreče teške komplikacije. Kardiolozi prate 1.300 pacijenata kako bi na vreme otkrili ko je u riziku od srčane slabosti, a gost Jutarnjeg programa na RTS-u, kardiohirurg prof. dr Miljko Ristić upozorava da bez ozbiljne prevencije Srbija ostaje evropski rekorder po bolestima srca.

Bolesti srca i krvnih sudova i dalje su vodeći uzrok smrtnosti u Srbiji. Posebno je alarmantno to što se kod velikog broja pacijenata posle infarkta miokarda razvija srčana slabost – stanje koje dramatično skraćuje i otežava život. Upravo zato srpski kardiolozi sprovode veliko istraživanje sa ciljem da se rizični pacijenti prepoznaju na vreme i spreče teške komplikacije.

„Godinama je Srbija u Evropi prva po broju kardiovaskularnih oboljenja i težini bolesti. To je jedna vrsta srama za naše zdravstvo“, ističe dr Ristić.

Zašto je srčana slabost sve češća

Srčana slabost je najčešći ishod oštećenja srčanog mišića posle infarkta. Kada srce više ne može efikasno da pumpa krv, dolazi do zamaranja, otežanog disanja i čestih hospitalizacija. Prema rečima dr Ristića, glavni uzrok je koronarna bolest, koja se godinama razvija.

„Glavni faktor u nastajanju koronarne bolesti je nepravilna ishrana. Neograničene količine masne hrane dovode do taloženja holesterola u krvnim sudovima, a kada dođe do suženja glavne arterije srca - ishod može biti fatalan u roku od nekoliko sati“, objašnjava profesor.

Osim ishrane, fizička neaktivnost i pušenje značajno povećavaju rizik. „Duvan je veoma štetan i za srce i za pluća. Danas imate čitave razrede dece koja puše - tome se mora stati na put“, kaže dr Ristić.

Prevencija kao obaveza, ne izbor

Iako su dijagnostičke metode dostupne, prevencija u Srbiji, smatra Ristić, nije dovoljno ozbiljno shvaćena.

„Imamo doktore i ustanove u kojima može na vreme da se otkrije koronarna bolest. Najjednostavniji pregled je elektrokardiogram koji traje tri minuta. Ali mi smo neodgovorna nacija - ljudi ne dolaze na kontrole, a broj stanovnika nam se svake godine smanjuje najviše zbog koronarnih bolesti“, naglašava gost Jutarnjeg programa.

Kao primer navodi zapadne zemlje gde su preventivni pregledi obavezni: „Ako niste bili na pregledu u predviđenom roku, lečenje morate sami da platite. To je jedini pravi način - kad se udari po džepu.“

Istraživanje koje je u toku obuhvata 1.300 pacijenata i prati uticaj ishrane, fizičke aktivnosti i pušenja na razvoj srčane slabosti nakon infarkta. Rezultati bi trebalo da pomognu lekarima da na vreme identifikuju one koji su u najvećem riziku.