Postoji mnogo namirnica koje ljudi jedu zato što su dobre za njih, ali ljuta hrana retko je među njima. Većina ljubitelja začina poseže za ljutim sosom, čili hrskavim uljem, ljutim papričicama ili karijem zato što im toplina čini obrok znatno ukusnijim, a ne zato što razmišljaju o svom dugoročnom zdravlju. Ipak, te usne koje gore i oči koje suze mogu učiniti za vaše telo više nego što mislite.

Ljuta hrana koja sadrži kapsaicin povezana je s nekoliko procesa koji utiču na dugovečnost, uključujući metabolizam, upale i zdravlje srca. Kako bismo saznali više, zamolili smo istaknutog gastroenterologa da nam objasni šta ljuta hrana radi našem telu, zašto može podržati dugoročno zdravlje i kada je bolje smanjiti ljutinu.

Šta se dešava sa vašim telom kada jedete ljutu hranu?

„Pečenje“ od ljute hrane je malo komplikovanije nego što deluje. Ono zapravo ne oštećuje vaša usta ni probavni trakt, već aktivira ugrađene senzore za toplotu u vašem telu.

„Kada zagrizete vreklu čili papričicu, ne doživljavate fizičku hemijsku opekotinu sluzokože creva; umesto toga, doživljavate interakciju mozga i creva u realnom vremenu“, kaže dr Savita Srivastava, gastroenterolog i autorka knjige ,,First 1000 Days: How Your Baby’s Gut Microbes Shape Lifelong Health" za Real Simple.

„Glavno aktivno jedinjenje odgovorno za ljutinu u čili papričicama jeste kapsaicin, koji se specifično vezuje za receptor u crevima koji se zove TRPV1 (Transient Receptor Potential Vanilloid 1) i koji generiše osećaj toplote i bola.“

Papričice

Pod normalnim okolnostima, TRPV1 deluje kao telesni termostat i upozorava vaš mozak kada temperatura dostigne opasne nivoe (>43°C / >109°F). „Kapsaicin snižava prag aktivacije TRPV1 receptora, zavaravajući vaš mozak da veruje kako vam usta naglo gore“, objašnjava dr Srivastava. „Ovo pokreće zaštitni mehanizam tela za borbu protiv opasno visoke temperature.“

Prema rečima dr Srivastave, vaše telo pokreće niz zaštitnih fizioloških odbrana kao odgovor na ovu simuliranu „uzbunu“. Evo šta većina ljudi na ovaj ili onaj način iskusi kada pojede nešto ljuto:

  • Crvenilo i znojenje: Vaš mozak pokreće širenje krvnih sudova (vazodilataciju) kao mehanizam hlađenja. „Vazodilatacija može prouzrokovati da vam lice porumeni, rad srca se ubrza, a znojne žlezde otvore, što dovodi do prekomernog znojenja.“

  • Više sluzi: Nos može početi da vam curi, a oči da suze pošto sluzokože proizvode dodatne sekrete kako bi isprale uočeni iritant.

  • Ubrzan rad creva: „Mišići creva i sluzokoža takođe mogu raditi naporno da se oslobode kapsaicina“, kaže dr Srivastava. „Creva ubrzavaju peristaltiku (kako bi pokrenula ljutu hranu) i povećavaju lučenje tečnosti u lumenu creva.“ U nekim slučajevima ovo može dovesti do retke stolice.

  • Euforija: „Da bi ublažio signale bola, vaš mozak oslobađa endorfine i dopamin — stvarajući prirodnu, blagu euforiju zbog koje je ljuta hrana toliko prijatna za neke.“

Ključne koristi ljute hrane u vezi sa dugovečnošću

Pored trenutne topline i uživanja, redovna konzumacija kapsaicina i ljute hrane ima neke merljive dugoročne zdravstvene koristi. Evo kako ljuta hrana može produžiti vaš život kroz uticaj na zdravlje srca, metabolizam i upale.

Poboljšano zdravlje srca

Opsežne populacione studije pokazale su snažnu vezu između ljute hrane i dugoročnog kardiovaskularnog zdravlja.

„Kardiometaboličke koristi čili papričice fascinantna su oblast proučavanja“, kaže dr Srivastava. „Na vaskularnom nivou, kapsaicin pokreće proizvodnju azot-monoksida, što dovodi do opuštanja i širenja krvnih sudova, a to deluje kao prirodni mehanizam koji pomaže u snižavanju krvnog pritiska.“

Aparat

Takođe možete primetiti poboljšanje nivoa lipida. „Što se tiče holesterola, istraživanja pokazuju da [ljuta hrana] pomaže u zaštiti LDL-a — ’lošeg’ holesterola — od oksidacije, što je ključni okidač za nakupljanje plaka, istovremeno poboljšavajući celokupan lipidni profil i podizajući HDL“, kaže dr Srivastava. „Kada sve ovo saberete, stvarni učinak je upečatljiv.“

Dr Srivastava navodi ključnu studiju koja je pratila blizu 23.000 odraslih osoba. Studija je otkrila da je redovna konzumacija čili papričica četiri ili više puta nedeljno povezana sa 34% manjim rizikom od smrti usled srčanih bolesti, uz smanjenje smrtnosti od ishemijske bolesti srca za 44% i pad smrtnosti od moždanog udara za 61%.

Ubrzani metabolizam

Vaš metabolizam je sistem koji pomaže u pretvaranju kalorija u iskoristivu energiju, zbog čega toliko takozvanih „sagorevača masti“ privlači pažnju. Uticaj kapsaicina na metabolizam ima više istraživanja iza sebe nego većina drugih.

„Kada govorimo o prirodnim metaboličkim podsticajima, kapsaicin se zaista ističe u medicinskoj literaturi kao temeljno proučen, a ne samo kao trend“, kaže dr Srivastava. „On deluje kroz proces koji se zove termogeneza — suštinski zagrevajući telo iznutra ka spolja radi poboljšanja metabolizma.“

Ishrana

Ono što dr Srivastavu najviše fascinira jeste to što konzumacija ljute hrane aktivira mrko masno tkivo. „To je ’dobro masno tkivo’ u našem telu čiji je jedini zadatak da troši energiju umesto da je skladišti kao višak kilograma.“

Kapsaicin takođe može uticati na količinu energije koju unesete. „Pored povećanja bazalne metaboličke stope i pomoći vašem telu da oksidiše masti radi dobijanja energije, kapsaicin pomaže u usklađivanju hormona koji regulišu apetit kako bi se žudnja za hranom držala pod kontrolom“, kaže dr Srivastava. „U stvari, jedna velika meta-analiza potvrdila je da ovi kapsaicinoidi obezbeđuju istinsku, klinički podržanu prednost za metabolizam i unos kalorija.“

Smanjena upala i oksidativni stres

Pored regulisanja metabolizma, kapsaicin takođe može uticati na upalni odgovor tela kroz interakciju sa mikrobiomom creva.

„Jedna od najuzbudljivijih promena u nutricionističkoj gastroenterologiji jeste način na koji kapsaicin utiče na mikrobiom creva kako bi kontrolisao sistemsku upalu“, kaže dr Srivastava. „Godinama smo pretpostavljali da su ljute papričice loše za sluzokožu creva. Ali istraživanja pokazuju da dijetetski kapsaicin preoblikuje naš mikrobiološki ekosistem na bolje.“

Creva

Tačnije, ljuta hrana može selektivno da smanji bakterije koje stvaraju upalu, dok istovremeno značajno povećava broj proizvođača masnih kiselina kratkog lanca (SCFA), kao što su Faecalibacterium i Ruminococcaceae. „Povećavanjem proizvodnje SCFA — tačno određene butirne kiseline — kapsaicin učvršćuje čvrste veze u crevnoj barijeri“, objašnjava dr Srivastava. „To sprečava metaboličku endotoksemiju — stanje u kojem bakterijski toksini procure kroz zid creva u krvotok — čime se na kraju smanjuje hronična niska upala u celom telu.“

Jednostavno rečeno, ljuta hrana može uticati na creva na načine koji pomažu u držanju upala pod kontrolom. Ovi nalazi su zanimljivi, ali ne znače nužno da će samo dodavanje više začina sprečiti upalu ili bolest.

Kada ljuta hrana možda nije najbolji izbor

Ljuta hrana može biti korisna za mnoge ljude, ali ona nije univerzalno rešenje za svaku ishranu. „Iako je kapsaicin generalno bezbedan i koristan za zdrave pojedince, može pogoršati osnovne gastrointestinalne i sistemske tegobe“, kaže dr Srivastava. „I isti oni neželjeni efekti i fiziološki odgovori koji izgledaju korisno za kardiometaboličko zdravlje mogu izazvati štetne reakcije u crevima kod onih koji su skloni hroničnim stanjima organa za varenje.“

Evo detaljnijeg pregleda stanja koja mogu ograničiti koristi koje imate od ljute hrane prema rečima dr Srivistave:

  • GERD i kiselinski refluks: „Iako kapsaicin ne izaziva refluks, kod nekih osoba odlaže pražnjenje želuca i direktno iritira već upaljenu sluzokožu jednjaka, što dovodi do žestoke gorušice.“

  • Sindrom iritabilnog creva (IBS): „Osobe sa visceralnom hipersenzitivnošću (preosetljivim nervima u crevima) često doživljavaju ubrzan prolazak sadržaja kroz creva, grčeve u stomaku, snažnu nadutost i dijareju nakon konzumiranja ljute hrane.“

  • Zapaljenske bolesti creva (IBD): „Tokom aktivnih faza Kronove bolesti ili ulceroznog kolitisa, crevna barijera je ozbiljno narušena; kapsaicin može izazvati jaku fizičku nelagodnost i pogoršati akutnu upalu.“

Iako njeni pacijenti sa hroničnim stanjima organa za varenje možda izbegavaju začine zbog „efekta kapsaicina“, dr Srivastava naglašava da postoje blaže biljke i začini poput kurkume, cimeta i drugih. „Oni se dobro podnose, daju neverovatan ukus, a takođe mogu pružiti zdravstvene koristi za stomačne tegobe“, kaže ona. „Kurkuma je, na primer, proučavana zbog svojih protivupalnih svojstava u upravljanju Kronovom bolešću i kolitisom.“

 

Bonus video:

Video