Magnolija grandiflora je zimzeleno drvo koje može da naraste do deset metara visine i odlikuje se krupnim, kremastobelim cvetovima koji cvetaju u julu i avgustu. Njeni cvetovi su veoma upadljivi, dostižu oko petnaest centimetara dužine i između dvadeset i trideset centimetara širine, a pritom imaju izražen i prijatan miris. Ova vrsta se ubraja među najlepše i najcenjenije zimzelene lišćare. Najbolje uspeva u toplijim područjima, na zemljištima koja su neutralna do blago kisela, sveža i bogata hranljivim materijama.

Prihrana

Prihranjivanje magnolije podrazumeva obezbeđivanje kiselkastog, svežeg i rastresitog zemljišta u kojem ova biljka najbolje napreduje. Da bi se pravilno razvijala i obilno cvetala, potrebno je svake godine dodavati đubrivo koje ne sadrži kreč. Poželjno je i jednom godišnje obogatiti zemljište kiselom zemljom, na primer onom koja se može pronaći ispod borova, kako bi se povećala njegova kiselost.

Orezivanje

Orezivanje magnolije obavlja se proređivanjem pregustih grana i uklanjanjem uspravnih izdanaka, nakon čega je važno zaštititi rezove kalemarskim voskom. Pošto zečevi često oštećuju mekano drvo magnolije, preporučuje se postavljanje mrežaste zaštite oko stabla.

Sadnja

Prilikom sadnje, magnoliju je najbolje postaviti kao samostalnu biljku ili na većem razmaku od drugih biljaka, kako bi imala dovoljno prostora za rast i razvoj. Ovo je naročito važno za vrste koje cvetaju u proleće, jer tada dolaze do punog izražaja.

Razmnožavanje

Razmnožavanje magnolije može se vršiti semenom, reznicama ili kalemljenjem. Seme se seje u jesen ili u proleće, nakon stratifikacije koja podrazumeva čuvanje u mešavini treseta i peska na niskoj temperaturi tokom određenog perioda. Zbog opasnosti od mraza, češće se preporučuje prolećna setva, pri čemu se seme polaže plitko i redovno zaliva do nicanja, uz zaštitu mladih biljaka od jakog sunca.

Magnolija zahteva duboko, hranljivo, umereno vlažno i dobro drenirano zemljište i pokazuje dobru otpornost na niske temperature.

Video: