Nedavna studija pokazuje da stariji ljudi koji nisu izbirljivi u pogledu onoga što jedu imaju bolje kognitivne funkcije od svojih izbirljivih vršnjaka.
Prema Nature Mental Health, britanski istraživači su analizirali hranu koju voli i ne voli 182.000 starijih Britanaca, ali umesto da se fokusiraju na efekte određene dijete ili ishrane, oni su istraživali vezu između preferencija učesnika i njihovog mentalnog blagostanja.
Nakon analize podataka, otkrili su da su ljudi koji jedu sve bili bolji u kognitivnom testiranju od onih sa ograničenim preferencijama ili striktnim isključenjima. Ovi nalazi ukazuju na to da ograničena (restriktivna) ishrana- veganska, vegetarijanska, bogata proteinima i slično - možda nije najbolji izbor za zdravlje mozga.
Shutterstock
„Rezultati studije pokazuju da određene preferencije u ishrani imaju značajne veze sa mentalnim zdravljem, kognitivnim funkcijama, krvnim i metaboličkim biomarkerima i snimanjem mozga“, rekla je Rebeka Mekferson, vanredna profesorka na Univerzitetu Brok u Kanadi, za The Washington Post. U jednoj od najvećih i najdužih zdravstvenih studija ikada sprovedenih, učesnici su morali da popune upitnik i rangiraju svoje preferencije u hrani za 140 namirnica i pića koristeći skalu od jedan (izuzetno ne volim) do devet (izuzetno volim).
Upitnik je obuhvatao 10 kategorija: alkohol, bezalkoholna pića, mlečni proizvodi, arome, voće, riba, meso, grickalice, skrob i povrće. Istraživači su otkrili da je 57 odsto učesnika pokazalo uravnoteženu sklonost u svim kategorijama.
Shutterstock
Od ostatka, 18 odsto preferira hranu bez skroba ili hranu sa smanjenim sadržajem skroba, 19 odsto se opredelilo za ishranu sa visokim sadržajem proteina i malo vlakana, a preostalih pet odsto preferira vegetarijansku ishranu.
Oni koji su pripadali kategoriji vegetarijanaca, pokazuju povećanu osetljivost na simptome anksioznosti, depresije i drugih oblika mentalnog stresa. Pored toga, subjekti koji su izjavili da preferiraju visok nivo proteina i malo vlakana imali su veću verovatnoću da prijavljuju simptome anksioznosti i smanjenog blagostanja.
Uravnotežena ishrana je ključna
Istraživači veruju da uravnoteženija, manje restriktivna ishrana može biti ključna za održavanje kognitivnih sposobnosti kako starimo. Napomenuli su da je uravnotežena ishrana ona koja uključuje povrće, voće, žitarice, orašaste plodove, semenke, mlečne proizvode, jaja i ribu.
Međutim, veza između onoga što jedemo i kognitivnih funkcija možda nije tako jasna kao što studija sugeriše. Naime, učesnici istraživanja su uglavnom bili zdraviji od opšte populacije. Pored toga, podaci pokazuju samo povezanost između preferencija i mentalnog zdravlja, a ne stvarne potrošnje hrane, što znači da oni koji preferiraju određene grupe hrane mogu imati druge karakteristike koje utiču na mentalno zdravlje.
Shutterstock
Međutim, ova studija podržava druga istraživanja koja ilustruju odnos između onoga što jedemo i naše ukupne funkcije mozga. Dakle, 'zapadna dijeta', puna šećera i zasićenih masti, povezana je sa smanjenom kognitivnom funkcijom i simptomima depresije, čineći ljude debelim, glupim i potencijalno impotentnim. Međutim, dokazano je da japanska dijeta, u kojoj su glavni sastojci riba, pirinač i fermentisana hrana, sprečava demenciju.
Slično, pokazalo se da hvaljena i dobro izbalansirana mediteranska ishrana podržava funkciju mozga kako starimo. A prednosti mediteranske dijete se tu ne završavaju. Takođe može pomoći u smanjenju simptoma posttraumatskog stresnog poremećaja kroz mikrobiom creva, dok druge studije pokazuju da oni koji prate mediteransku ishranu mogu smanjiti svoje šanse za preranu smrt za 29 procenata.
Bonus video:
Možda vas zanima…
povezane vesti
