Sir je još jedna namirnica kod koje potrošači danas moraju biti posebno oprezni. Na policama supermarketa, među pravim sirevima, sve češće se nalaze proizvodi koji izgledom i ukusom podsećaju na sir, ali po sastavu i nutritivnoj vrednosti s njim nemaju mnogo dodirnih tačaka.

Reč je o takozvanim „lažnim sirevima“ – emulgovanim proizvodima na bazi biljne masti, koji se vizuelno gotovo ne razlikuju od klasičnih sireva. Upravo zato se nalaze u istom rashladnom delu prodavnica, a mnogi kupci ih nesvesno stavljaju u korpu uvereni da kupuju mlečni proizvod.

Savremena prehrambena industrija otišla je toliko daleko da su zamene za sir danas vrlo uverljive – lepo se tope, imaju prijatan ukus i idealne su za pizze, sendviče i zapečena jela. Međutim, potrošači najčešće nisu jasno obavešteni da ne kupuju pravi sir.

Ako se pažljivije pogleda ambalaža, može se primetiti da na ovim proizvodima nikada ne piše jednostavno „sir“. Proizvođači to ne smeju da navedu, pa koriste opise poput „toast“, „sandwich“ ili „listići“, dok je pravi naziv proizvoda skriven sitnim slovima na poleđini pakovanja. Dizajn ambalaže dodatno doprinosi zabuni, jer je često gotovo identičan pakovanjima pravog sira.

Novinari su na policama marketa u regionu primetili da se najveći broj ovakvih proizvoda nalazi među listićima za sendviče. Na jednom od njih, na primer, na prednjoj strani stoji samo naziv „sandwich“, dok se na deklaraciji navodi da je reč o „pripravku od biljne masti i dodatih sastojaka“, uz napomenu da sadrži i sir – ali bez preciziranja u kom procentu.

Nutricionistkinja Dijana Gluhak Spajić za "Jutarnji list" objašnjava da su to tipični primeri proizvoda koje potrošači doživljavaju kao sir, iako zapravo jedu visoko procesiranu zamenu sa biljnom masnoćom. Takvi proizvodi ne spadaju ni u kategoriju sireva, ni u mlečne proizvode, već u posebnu grupu takozvanih mlečno-biljnih namirnica.

„Zbog važećih propisa, ovi proizvodi ne mogu da se nazivaju sirom, već moraju imati opisne nazive. Upravo zato je deklaracija ključna“, objašnjava nutricionistkinja.

Drugim rečima – ako na pakovanju ne piše „sir“, vrlo je verovatno da to i nije sir, bez obzira na izgled i ukus. Mogu biti praktični za pripremu sendviča ili tosta, ali njihova nutritivna vrednost je znatno niža.

Pravi sir se proizvodi isključivo od mleka i prirodno je bogat kvalitetnim proteinima, kalcijumom i drugim mineralima, kao i vitaminima rastvorljivim u mastima. Nasuprot tome, zamene za sir često sadrže biljne masti poput palminog ili kokosovog ulja, manje proteina, više soli i razne aditive – emulgatore i stabilizatore. Zbog toga se ne mogu smatrati ravnopravnom alternativom, naročito kada je u pitanju ishrana dece.

Iako su ovi proizvodi jeftiniji i imaju duži rok trajanja, sa tradicionalnim sirom ne mogu se nutritivno uporediti – a razlika se krije upravo u sitnim slovima na deklaraciji.