Istraživanja pokazuju da za procenu kardiovaskularnog rizika ne treba gledati samo telesnu težinu, već i druge faktore.
Način života i neka zdravstvena stanja mogu povećati ili smanjiti rizik od razvoja bolesti srca. Faktori koji povećavaju rizik od bolesti srca uključuju:
- visok krvni pritisak
- povišene vrednosti holesterola, naročito lipoproteina niske gustine (LDL holesterol)
- pušenje
- nedostatak fizičke aktivnosti
- visok unos alkohola
- prekomerna telesna težina i gojaznost
- dijabetes
Prema novoj studiji, koju su sproveli Brigham and Women's Hospital i Medicinska škola Harvard u Bostonu, osim što višak telesne masti povećava rizik od srčanih bolesti, važno je i gde se ta mast skladišti, čak i kod osoba koje imaju zdravu težinu.
Shutterstock
Istraživači su otkrili da intramuskularna mast – masni 'džepovi' unutar mišićnog tkiva – povećavaju rizik od ozbiljnih srčanih bolesti kod osobe, bez obzira na njen indeks telesne mase (BMI).
,,Ova opservaciona studija je našla vezu između 'intramuskularne' masti i povećanog rizika od razvoja srčanih bolesti. Ovo je prva opsežna studija koja upoređuje različite tipove distribucije masti u telu (intramuskularna naspram potkožne) i daje uvid u to kako možemo bolje proceniti nečije zdravstveno stanje prema distribuciji masti", rekao je za interventni kardiolog Čeng-Han Čen za Medical News Today. Dodao je da bi distribucija masti po telu mogla pružiti više prognostičkih informacija od trenutnih nedovoljnih merenja indeksa telesne mase.
Shutterstock
Kako stručnjaci mogu odrediti nivoe intramuskularne masti? U istraživanju je učestvovalo 669 osoba, prosečne starosti od 63 godine, koje su bile procenjene zbog bolova u grudima i/ili nedostatka vazduha uzrokovanog srčanom ishemijom, ali nisu pokazivale simptome koronarne arterijske bolesti, stanja koje se naziva ishemija bez koronarne ateroskleroze (INOCA). Testirali su rad srca učesnika pomoću kardijalne pozitronske emisijske tomografije ili kompjuterizovane tomografije (PET/CT).
Istraživači su takođe merili količinu masti i mišića, kao i lokaciju iste u delu torza svakog učesnika. Na osnovu tih merenja izračunali su ,,frakciju masnih mišića" – odnos intramuskularne masti prema ukupnim mišićima plus masnoći – kako bi kvantifikovali koliko masti je pohranjeno u mišićima svake osobe.
Čen je rekao da je ljudima teško da znaju koliko intramuskularne masti imaju jer "trenutno ne postoji opšteprihvaćena testna metoda za kvantifikovanje 'intramuskularne' masti. Ova studija je koristila merenja CT skeniranja na određenom delu stomaka kako bi kvantifikovala količinu masti u odnosu na mišić. U budućnosti bi intramuskularna mast mogla biti merena drugim tehnikama.”
Nakon početnih skeniranja, učesnici su praćeni oko šest godina, tokom kojih su istraživači beležili da li su umrli od bolesti srca ili zatajenja srca ili su primljeni u bolnicu.
Veća mišićna masnoća, ali ne i potkožna masnoća, povećava rizik od srčanih bolesti
Ljudi sa više masnoće u mišićima imali su veću verovatnoću da imaju abnormalan protok krvi unutar najmanjih krvnih žila koje snabdevaju srce, stanje poznato kao koronarna mikrovaskularna disfunkcija (CMD). Takođe, bili su izloženi većem riziku od smrti ili hospitalizacije zbog bolesti srca. Samo malo povećanje udela masnih mišića bilo je dovoljno da poveća rizik od srčanih bolesti – za svakih jedan procenat povećanja udela masnih mišića, rizik od CMD-a povećavao se za dva procenta, a rizik od budućih ozbiljnih srčanih bolesti za sedam procenata. Na ova povećanja rizika nisu uticali drugi poznati faktori rizika za bolesti srca, BMI ili potkožno masno tkivo.
Shutterstock
Oni sa najvišim nivoima intramuskularne masti, zajedno sa CMD-om, bili su izloženi najvećem riziku od smrti, srčanog udara i zatajenja srca. Oni sa više mišićne mase imali su manji rizik. Vodeća autorka studije, dr Viviani Taketi, izjavila je u saopštenju da „znanje da intramuskularna masnoća povećava rizik od srčanih bolesti daje još jedan način za prepoznavanje ljudi koji su pod visokim rizikom, bez obzira na njihov indeks telesne mase“.
„Ova otkrića bi mogla biti posebno važna za razumevanje efekata terapija na zdravlje srca na bazi inkretina koji modifikuju masti i mišiće, uključujući novu klasu agonista receptora peptida-1 nalik glukagonu“, naglasila je.
Zašto mišićna masnoća može povećati rizik od srčanih bolesti?
„Još uvek nije jasno zašto intramuskularna masnoća može povećati nečiji rizik od razvoja srčanih bolesti. Moguće je da intramuskularna mast pojačava upalu u okolnim tkivima, što zatim utiče na funkciju krvnih žila u tom području. Potrebno je dodatno proučavanje kako bi se bolje razumeo ovaj odnos“, objasnio je Čen.
Shutterstock
Autori trenutne studije primećuju da je mišićna masnoća povezana sa inzulinskom rezistencijom i povećanim rizikom od dijabetesa tipa 2. Sugerišu da bi to moglo biti zato što veća mišićna masnoća može dovesti do upale i promena metabolizma glukoze, što na kraju može povećati rizik od srčanih bolesti.
Možete li smanjiti mišićnu masnoću?
„Ono što još ne znamo jeste kako možemo smanjiti rizik za ljude sa masnim mišićima. Na primer, ne znamo kako tretmani kao što su nove terapije za mršavljenje utiču na masnoću u mišićima u odnosu na masnoću u drugim delovima tela, nemasno tkivo i na kraju srce“, rekla je Taketi.
Istraživanja pokazuju da će ishrana bogata mastima povećati mišićnu masnoću. Međutim, Čen je objasnio da naučnici još ne znaju može li se i kako intramuskularna masnoća konkretno smanjiti. Dodao je da će smanjenje ukupne telesne masnoće biti korisno za zdravlje. „Kako bi smanjili ukupnu telesnu masnoću, savetujemo pacijentima da redovno vežbaju (i kardio i trening sa težinama) i da jedu zdravu ishranu bogatu vlaknima i proteinima, a siromašnu zasićenim mastima i ugljenim hidratima“, rekao je.
Taketi i njen tim sada istražuju uticaj strategija lečenja, uključujući fizičku aktivnost, ishranu, lekove za mršavljenje ili operaciju, na sastav tela i metaboličke bolesti srca.
Bonus video:
