Zaboravite na sve što su vas učili o dijetama iz osamdesetih, kada su masti bile državni neprijatelj broj jedan. Ketogena (keto) dijeta okreće tradicionalnu piramidu ishrane naopačke.

Umesto da se oslanjate na ugljene hidrate (hleb, testeninu, šećer) kao na glavno pogonsko gorivo, vi svoje telo bukvalno terate da promeni motor i počne da sagoreva isključivo – masti.

Kako zapravo funkcioniše Ketoza?

Naš organizam je po prirodi „programiran“ da prvo troši glukozu (šećer iz ugljenih hidrata) jer je to najbrži izvor energije. Sve dok jedete ugljene hidrate, telo će ih koristiti, a višak kalorija će pakovati u masne naslage (zalihe za crne dane).

Kada ugljene hidrate srežete na apsolutni minimum (obično ispod 20 do 50 grama dnevno – što je ekvivalent jednoj i po jabuci), telo ostaje bez svog omiljenog goriva. Nakon nekoliko dana panike, jetra počinje da razgrađuje masti (kako one iz hrane, tako i one sa vašeg stomaka) i pretvara ih u molekule koji se zovu ketoni. Kada ketoni postanu vaš glavni izvor energije, vi ste u stanju koje se zove ketoza. Tada postajete mašina za sagorevanje masti, 24 sata dnevno.

Šta se jede? (Raj za ljubitelje jake hrane)

Pravilo keto dijete je jednostavno, ali strogo: Visok unos masti (oko 70-80%), umeren unos proteina (15-20%) i minimalan unos ugljenih hidrata (oko 5%).

Šta je na meniju:

  • Meso i riba: Svinjetina, junetina, piletina sa kožicom, losos, skuša.
  • Jaja: Spremana na sve načine (najbolje na puteru).
  • Masti i ulja: Maslinovo ulje, puter, svinjska mast (da, domaća mast je odlična za keto).
  • Mlečni proizvodi: Punomasni tvrdi sirevi, grčki jogurt, pavlaka (mleko se izbegava jer ima mlečni šećer).
  • Povrće: Samo ono koje raste iznad zemlje – spanać, brokoli, karfiol, tikvice, zelena salata.

Šta je strogo zabranjeno:

  • Hleb, peciva, testenine, pirinač.
  • Krompir, šargarepa, kukuruz (sve što raste ispod zemlje i puno je skroba).
  • Šećer, sokovi, slatkiši.
  • Voće: Nažalost, voće je puno fruktoze. Dozvoljene su samo sitne bobice (maline, kupine, jagode) u malim količinama.

Realnost: „Keto grip“ (Nije sve tako sjajno prvih dana)

Ako zvuči previše dobro da bi bilo istinito, to je zato što postoji prelazni period. Prvih tri do sedam dana na keto dijeti mogu biti prilično teški. Ovaj period je poznat kao „keto grip“.

Dok se telo prebacuje sa šećera na masti, osetićete pad energije, glavobolju, nervozu, a možda i grčeve u mišićima. Ovo se dešava jer sa izbacivanjem ugljenih hidrata telo izbacuje i ogromnu količinu vode i ključnih elektrolita (natrijuma, magnezijuma i kalijuma). Rešenje: Morate pojačano soliti hranu (čak i piti slanu vodu), piti mnogo tečnosti i uzimati magnezijum. Kada ovo stanje prođe, većina ljudi prijavljuje neverovatan skok energije i mentalnu bistrinu kakvu dugo nisu osetili.

Najveće zamke Keto ishrane

Ovo nije dijeta u kojoj možete „malo da varate“. Ako za vikend pojedete parče torte ili picu, istog trenutka ispadate iz ketoze i vašem telu će trebati dani da se vrati u taj režim. Zato keto zahteva ozbiljnu disciplinu.

Druga zamka je prejedanje kalorijama. Iako jedete masti i ne osećate glad (što je najveća prednost ove dijete, jer masti drže sitost satima), ako unosite 4000 kalorija kroz sir i slaninu, a trošite 2000, nećete smršati. Kalorijski deficit je i dalje kralj mršavljenja.

Da li je Keto za vas?

Keto dijeta je fantastičan alat za brzo skidanje kilograma, rešavanje problema sa nadutošću i dovođenje šećera u krvi u red (odlična je borba protiv insulinske rezistencije).

Ipak, budimo realni: dugoročno gledano, veoma je restriktivna. Zato mnogi stručnjaci preporučuju keto kao odličan tromesečni „šok“ za organizam kako biste skinuli višak kilograma i popravili krvnu sliku, nakon čega se polako prelazi na umereniji, mediteranski tip ishrane.