Ja sam žena koja je već godinama svađi sa svojom svekrvom. Zapravo više nismo u kontaktu, vratila sam se kod mojih. Moram odmah da vam kažem da to nije nešto što sam želela, ali jednostavno nisam imala izbor.
Sve je krenulo još onog dana kada sam se udala za njenog sina, pre toga je sve bilo u redu. Bili smo zaljubljeni i srećni, a ja sam se nadala da će sve biti u redu sa njegovom porodicom. Ali, nažalost, to nije bilo tako.
Moj suprug i ja smo imali svoj život, a svekrva se nije slagala s našim izborima. U početku sam pokušavala da nađem način da sve bude u redu, ali ona je bila odlučna da uvek po njenom.
Živeli smo u istoj kući, a njoj se nije dopadalo koliko trošim na garderobu, iako sam uredno zaposlena. Moja hrana je uvek bila bezukusna i loše spremljena, a svoju je hvalila i tražila od supruga da to i potvrdi. Šta god uradila, uvek sam ja bila ta koja je aljkava. Od sina ništa nije očekivala, a od mene je tražila pomoć u kući iste sekunde kad bih se vratila sa posla.
Govorila je da sam aljkava, upadala nam je u sobu i uredno prevrtala po mojim stvarima, ali sam sev to nekako tolerisala.
Stvari su došle do krajnosti kada sam rodila naše dete. Svekrva je odlučila da će njena reč imati prednost u svim stvarima vezanim za dete. Nikakva moja ideja ili izbor nije dolazila u obzir. Kad bih se požalila mužu, on je samo znao da slegne ramenima i molio me da pređem preko svega jer mu je to majka.
Insistirala je da počnemo sa obrocima kad je dete imalo 4 meseca, a ja sam htela samo da dojim dete. Uredno je dodavala šećer u vodu i bez moje saglasnosti mu davala sokove. Lagano sam upadala u depresuju, gubila sam energiju i prestala sam da se smejem. Muž i dalje nije reagovao.
Nakon nekoliko godina sukoba i nepotrebnog stresa koje mi je svekrva uzrokovala, počela sam da se osećam beznadežno. Osećala sam da sam izgubila bitku i samo sam sebi govorila da ćemo se jednog dana preseliti, ali muž nije pokazivao interesovanje za to, a kad bih mu se požalila, samo bi mi objasnio da sama treba da rešim problem jer on neće stati između nas.
Jednog dana je kap prelila čašu. Dete je bilo prehlađeno i dobilo je terapiju, a nju sam uhvatila kako mu na svoju ruku daje lek za odrasle. Bila sam u šoku, pa sam se samo spakovala, povela dete sa sobom i vratila se kod mojih. To se desilo pre godinu dana.
Muž me je preklinjao da se vratim, ali nisam pristala, mada je naš odnos korektan danas. Volim ga i mogu da zamislim našu porodicu na okupu, samo kad bi živeli daleko od njegovih. Iako smo rastavljeni, mislim da sam povratila kontrolu nad svojim životom.
BONUS VIDEO
