Rak grlića materice najčešće napada tiho, bez upozorenja. Tek kada je kasno, kada je bol u telu već postao deo svakog jutra i svake noći, žena zatraži pomoć. Tako je i ona, 42–godišnjakinja iz jednog prigradskog mesta nadomak Beograda, otišla lekaru “zbog običnih bolova”.
Umesto obične upale – dijagnoza je bila smrtonosna: kancer grlića materice.
A onda je počeo pakao.
"Rekao mi je da više nisam žena"
Kada se probudila iz anestezije, pored kreveta nije bilo nikoga. Muž, sa kojim je provela 14 godina, nije se pojavio.
Došao je tek trećeg dana.
– Stajao je na vratima, nije prišao. Rekao je: "Ja ne mogu ovako. Ja hoću ženu. Ti sada više nisi žena." Nisam mogla da verujem šta čujem – priča ona.
Nakon što se vratila kući iz bolnice, čekala ju je hladna soba i spakovan kofer.
– Samo je rekao: "Idi kod svoje majke. Ja sam odlučio. Deca ostaju sa mnom, tako je najbolje." Nisam imala snage ni da se svađam. Uzela sam kofer i izašla.
Deca – dve tinejdžerke – ostale su kod oca.
"Izbacio me. Kaže da mu treba zdrava žena."
Nakon operacije nije mogla ni da stoji duže od pet minuta. Ipak, vrata iza nje zalupila su se bez trunke griže savesti.
– Nisam imala gde, otišla sam mami. Ležala sam dve nedelje, nisam mogla da hodam. On se nijednom nije javio. Poslao mi je poruku samo jednom: "Razveo sam se. Ne možeš da rodiš, ne možeš da budeš žena, ja ovo neću." – priča kroz suze.
Komšije kažu da je čovek već viđen sa drugom ženom, mlađom, zdravom, “uvek sređenom”.
– Pričaju da je rekao: "Treba mi normalan život, ne da gledam bolesnika." – kaže ona tiho.
"Najviše boli što su deca ostala"
Deca joj se javljaju povremeno, krišom.
– Plakala su kad sam odlazila. Muž im je rekao da ne dolaze dok se "ne oporavim", da će im preneti sve bolesti. Nisam znala da je ljudska zloba tolika. Operisali su mi matericu, ne pluća, nisam zarazna – govori.
Žena sada živi u maloj sobi kod majke. Nema posao, nema primanja. Ima samo terapiju i strah od kontrola.
– Bilo bi lakše da je ostao bar zbog dece. Ali nije. Njegovo objašnjenje bilo je kratko: "Ne mogu da budem sa ženom koja nije kompletna. Ja sam još mlad."
"Čovek se vidi kad dođu nevolje"
I uprkos svemu, ne mrzi ga.
– Samo mi je žao što sam tek kad sam obolela videla ko je pored mene. Najgore je gledati čoveka u kog si verovao, a on zatvara vrata i odlazi jer ti više ne treba.
Dok joj lekar govori da je bila "korak od metastaze", muž govori da je "koči u životu".
Ali ona se bori.
– Živeti ću. I bez njega i bez materice. Samo da se deca vrate. To mi je jedina želja – kaže.
Njena priča šokirala je ljude na društvenim mrežama.
Podrška joj stiže sa svih strana:
– "On je izgubio čoveka, ti si izgubila teret"
– "Kad dođu nevolje, maska spada"
– "Bog te je sačuvao od njega, sada sačuvaj sebe"
Žena danas ide redovno na kontrole. Nada se da će jednog dana ponovo živeti sa svojom decom.
– Ja sam preživela rak. Preživeću i ovo. Samo da ostanem živa. Za njih.
