„Nemoj, sine, nikad da me ostaviš... bolje me ubij“, rekla je kroz suze komšinica, prepričavajući ćerki potresnu sudbinu njihove komšinice.
Kada neko iz porodice ode da radi u inostranstvo, svi misle da će život kod kuće biti lakši, da će novac rešiti sve probleme. Ali, retko ko govori o onima koji ostanu sami.
Na društvenim mrežama pojavila se priča o jednoj ženi — Anđi. Njen muž je godinama radio u Nemačkoj, a ona je u Srbiji sama odgajala njihovo dvoje dece. Živeli su skromno, ali pristojno. Kuća uređena, deca čista i nasmejana.
Vreme je prolazilo, deca su odrasla i otišla svojim putem. Ćerka Sonja se udala i odselila u Belgiju, sin Ljuba otišao kod oca u Nemačku — oca koji je u međuvremenu započeo novi život, sa drugom ženom i decom.
Anđa je ostala sama. Novac više nije stizao, pa je od gornjeg sprata kuće u Vranju živela izdajući ga za 150 evra mesečno. Nikome se nije žalila, ali komšije su znale — tuga ju je tiho izjela.
Preminula je sama, u tišini svog doma. Na njenoj sahrani bile su samo četiri komšinice.
„Nemoj, sine, nikad da me ostaviš... bolje me ubij“, rekla je moja majka kroz suze, dok mi je prepričavala kako su sahranili Anđu.
