U pismu objavljenom 2. avgusta 2025. u kolumni Dear Abby, poznate američke savetnice Abigail Van Buren, jedna čitateljka je opisala kako je zbog unučadi napravila korak koji joj je, kako kaže, „promenio život, ali ne onako kako je očekivala“.
Naime, nakon što je prešla 3.200 kilometara i preselila se u Tenesi, nadajući se da će biti bliže svojim unucima, žena – potpisana kao Outsider in Tennessee – otkrila je da se i dalje oseća zapostavljeno. Godinama je primećivala da njen sin i snaja daleko više pažnje posvećuju drugim bakama i dekama, roditeljima snaje. „Za njih se uvek organizuju izleti, fotografiše se svaki trenutak i objavljuje na Fejsbuku. Sa mnom to niko ne radi“, požalila se.
Dodala je i da, čak i kada provodi vreme sa unucima, snaja često žuri da ih odvede negde drugde, kao da želi da spreči razvijanje posebne veze. Ranije, dok je radila, nije mogla često da putuje i posećuje ih, pa je verovala da će preseljenje ukloniti osećaj udaljenosti. Međutim, umesto očekivanog toplog porodičnog povezivanja, naišla je na zid.
Oseća se izolovano
Van Buren je dala vrlo iskren odgovor. Sugerisala je da osećaj „knedle u grlu“ može biti znak anksioznosti. Savetovala je i otvoren razgovor sa sinom, ali i, ako je moguće, porodičnu terapiju. „Ako ste sa njima razgovarali o preseljenju, a oni su vas dočekali raširenih ruku, sram ih bilo što vas sada izostavljaju. Ako niste, možda je to deo problema“, poručila je.
Upozorila je i na težu opciju, a to je da baka, ako se odnos ne popravi, razmisli o još jednom preseljenju: „Porodično savetovanje moglo bi pomoći da se stvari izglade ako su oni voljni. Ako nisu, a vi ne možete da izgradite odnos kakav želite sa svojim unucima, razmislite o preseljenju negde gde ste poželjni i gde se ne osećate tako izolovano.“
Žena je podelila i kako se nosi s tim osećajem usamljenosti. Kaže da je često tužna i zbunjena jer nije sigurna kako da popravi situaciju. Ipak, ne želi da prekida vezu sa unucima, ali joj je jasno da je mora graditi na drugačijim osnovama.
Van Buren je podvukla da je najvažnije biti iskren prema sebi i porodici. „Ponekad se očekivanja ne poklapaju sa stvarnošću, ali otvoreni razgovor može doneti olakšanje i nove mogućnosti. Nije lako, ali je važno“, zaključila je.
