Tlo na kojem živimo (Balkan) utemeljeno je na normama da jedina ljudska vrednost jeste ukoliko se ostvare kao roditelji, stavljajući po strani sve ono što ljudi, do trenutka kada ga društvo pritiske, urade.
Malo je onih koji sa pomenutim stavnom progovore, ali ih i ima. Među nama su...
Jedna od njih je novinarka i urednica Natalija Atanacković koja zbog svoje odluče češto nailazi na kritike i "poglede popreko" otkako je jasno progovorila o svojoj odluci da na želi biti majka i da je potpuno u skladu sa njom.
Moja materica
Podelila je sa nama svoje misli, osećanja, odnosno sve šta ju je pratilo na tom putu i hrabrost da jasno i glasno stajnr iza svoje odlike.
Reći će vam da ste sebični, jer ne želite biti majka. Da li je to sebičluk ili ipak altruizam?
— Sebičluk je reč koja je prešla u naviku ljudi koji je izgovaraju bez imalo razmišljanja. Sve ima dve strane, tako i ova tema, neko će mene nazvati sebičnom, a isto tako mogu i ja da nazivam sebičnim ljude koji po cenu svega žele da svoju DNK prenesu dalje bez obzira na posledice. Ako nemam šta da dam, i s druge strane ništa nemam ni za sebe kako onda mogu ja da budem sebična?
Transgeneracijski problemi, kulturno nasleđe, žena kao inkubaor... kako ste uspeli da se oduprete tom pritisku, koji je najradikalniji kada se priča u istom kontekstu o ženama i potomstvu. Da li vam se javljao osećaj manje vrednosti što ne "ispunjavate dužnost"?
— I onaj sa 10-oro dece može da ima "osećaj manje vrednosti". Obično se taj kompleks, da ga nazovemo tako, javlja kada za sebe niste uradili dovoljno, pritom ne pričam ovde o materijalnom, pričam o životu kao takvom. Šta ćete pamtiti iz svog života, koja iskustva nosite, šta ste radili da učite još, da preispitate sebe. Ja ispunjavam najbitniju dužnost, a to je da živim život onakav kakav jeste, sa svim manama i vrlinama, pokušavam da ga pretvorim u nešto lepo i da širim taj osećaj lepote življenja svakome ko želi da "učestvuje".
Nemilosrdnost
"Bili biste ipak bili dobra majka" - dira li vas ova konstatacija koju često ljudi upućuju osobama koje ne žele biti roditelji?
— Mislim da bi bilo jako ružno od mene da preudiciram šta bih bila i kakva bih bila, ružno je prema onima ženama koje imaju decu i bore se svakodnevno da ih izvedu na pravi put najbolje što znaju. Verujem da bih se potrudila da moje dete ima puno ljubavi i podrške sa moje strane, da pokušam iskustvom koje ja imam i koje sam stekla da im predočim kakve sve životne opcije imaju i da je sve moguće! I naravno, život je prelep da bismo pravili banalne kompromise.
Navodite kako ste u srećnoj vezi i kako uživate u ljubavi sa partnerom. Govorite i o ljubavi koju dobijate od porodice, čini se da ste zaista voljeni. Kada ste donosili odluku da ne želite biti majka da li vas je plašila misao da vam bez prisustva deteta u životu neće biti dobro, nećete biti ispunjeni?
— Sigurna sam da veliki procenat ljudi koji ovo bude čitao ne veruje da postoji ljubav bez dece, ali tada je možda i iskrenija jer vas apsolutno ništa "ne ucenjuje" da ostanete sa nekim zarad nečije dobrobiti. Posle 8 godina veze, mi nismo ni u braku jer ni papir ne želim kao vrstu obaveze, svako od nas je slobodan da ukoliko shvati da želi više ili manje, da nije srećan, treba da ode...Da ode bez griže savesti, ali sa osećajem prijateljstva koje ne može niko da uništi, ma šta se desi.
Doba patrijarhata
U društvu u kojem živimo, uticaj patrijarhata je osetan. U odnosu na ženu, muškarcu odluku da nema decu društvo lakše prašta. U vezi sa tim kako se vaš partner nosi sa odlukom da ne želite imati decu? Da li ste strahovali od njegove reakcije kada ste mu saopštavali da ne želite biti majka?
— Znate kako, žene prave velike greške misleći da će ostati same i prave kompromise u izboru partnera samo kako bi bile sa nekim ili kako bi im neko olakšao finansijsku sigurnost, a šta je sa nezavisnošću? Moj partner i ja imamo vrlo otvoren odnos koji mnogi ne razumeju, nije odluka da nemam decu samo moja, kao ni kada ih pravite ne može i ne treba to da bude odluka samo jedne strane, to je zajednička odluka. Još na početku veze ja sam mu prenela moja razmišljanja, da ja zapravo nemam osećaj da moram da budem roditelj kako bih živela srećno, odmah na početku smo oboje shvatili da se slažemo u svemu pa i na tom polju. On i posle 8 godina ne misli da smo pogrešili.
Kao vrlo važne u životu postavljate vaše roditelje. Kažete da im je najbitnije da ste voljeni i zadovoljni. Stiče se utisak da ste odrasli u okruženju punom podrške. Da li vas je to osnažilo da donesete odluku kakvu ste doneli, a to je da ne želite da budete majka, ili je vaša odluka bila jača od osuda i kritika?
— Od kada sam se rodila, moji roditelji me nisu krstili kao bebu, pustili su me da odrastem, naučim i sama izaberem da li želim da pripadam nekoj veri, kojoj veri i sama da donesem odluku. Tako je i bilo...Krstila sam se sa 23 godine. Moji roditelji sada imaju 75 godina i zamislite ne kukaju za unučetom, ja kod njih odlazim sa partnerom, društvom koje ih beskrajno voli i imaju toliko nas mladih oko sebe da se njihova sreća oseća. Mi ne možemo da zamislimo dan da se ne čujemo makar 3 puta dnevno. Kritika i osuda u mom okruženju i porodici nikada nije bilo, moja baka rođena 1913. godine se nekoliko puta i udavala i razvodila, jednostavno svako donosi svoje odluke prema životnom iskustvu koje je stekao. Ne prihvatamo kompromise već želimo najbolje od sebe i za druge. Ne možemo svi da mislimo isto, da rasuđujemo na isti način ili odlučujemo isto. Svako od nas je pročitao drugačije knjige, gledao drugačije filmove, pa čak i odrastao u drugačijim sredinama, samim tim način rasuđivanja ne može da bude isti. Sve što je potrebno ovom društvu i svetu jeste da se bave sobom, a ne drugima.
Hrabre odluke
Niste usamljeni u odluci da ne želite biti majka, neke devojke istupe javno, a mnoge ni ne smeju izaći sa tim odlukama pa čak ni u bližem okruženju. Imate li neki recept za odbranu od "mešanja u tuđe živote"?
— Jedini recept koji ja imam, jeste hrabrost, čega da se plašimo? Osuda? Kritika? Od koga? Moj brat ima petoro dece, nikada me ne bi osudio niti mu pada na pamet, on je ispunio svoje želje i srećan je, a ja svoje i srećna sam. Zar to nije najbitnije? Zamislite da me osuđuje zbog načina na koji ću ja da vodim svoj život, znate gde to vodi? U raspad porodice, svađe i neprijatnosti...a mi to nemamo i kada se okupimo to je ono zdravo porodično druženje sa puno smeha i radosti...
— Citiraću Erika Froma koji kaže "Moderni čovek živi u obmani da zna šta želi, dok u stvari želi ono što se od njega očekuje."
Bonus video:
Možda vas zanima…
povezane vesti
