Zamrzavanje je praktičan način da voće i povrće duže ostanu upotrebljivi, ali nisu sve vrste pogodne za čuvanje na niskim temperaturama. Način pripreme zavisi od vrste povrća, a pojedine namirnice ne bi trebalo uopšte zamrzavati jer nakon odmrzavanja gube teksturu i kvalitet.

Crni luk i paprika mogu se zamrznuti bez posebne pripreme. Dovoljno je da se operu, iseckaju i spakuju u kese za zamrzavanje. Kod crnog luka preporučuje se korišćenje duplih kesa kako se njegov intenzivan miris ne bi preneo na ostale namirnice.

Za većinu povrća preporučuje se blanširanje pre zamrzavanja. To podrazumeva kratko potapanje u ključalu vodu, najčešće od dva do pet minuta, nakon čega se povrće hladi i pakuje u kese ili plastične posude. Ovaj postupak preporučuje se za boraniju, brokoli, grašak, kukuruz, paradajz, prokelj, spanać i drugo lisnato povrće.

Pojedine vrste povrća najbolje je prethodno skuvati. To se odnosi na belu repu, tikvu, paškanat i batat, dok se šargarepa preporučuje za zamrzavanje tek nakon kuvanja i pripreme u obliku pirea.

S druge strane, pojedine namirnice nisu pogodne za zamrzavanje jer nakon odmrzavanja gube čvrstinu, oblik i deo hranljivih sastojaka. Među njima su cvekla, sirova šargarepa, karfiol, krastavac, patlidžan, zelena salata, praziluk, krompir, rotkvice, tikvice i špargle.

Stručnjaci savetuju da se zamrznuto povrće uglavnom potroši u roku od šest meseci. Neke vrste, poput boranije, brokolija, graška, paradajza i paškanata, mogu da se čuvaju i do godinu dana, ali se duže skladištenje ne preporučuje zbog mogućeg gubitka kvaliteta i hranljivih vrednosti.