Ako koristite analogni sat ili stariji uređaj, ne zaboravite da ručno pomerite kazaljke za jedan sat unazad, sa tri na dva sata. U noći između 26. i 27. oktobra 2024. godine kazaljke će se pomeriti za jedan sat unazad, vraćajući se na srednjoevropsko standardno vreme i završavajući letnji period vremena.
Pomeranje kazaljki na satu odavno je trebalo da postane prošlost. U martu 2019, većina u Evropskom parlamentu glasala je za ukidanje sezonskih satova nakon što je 84% učesnika ankete izrazilo podršku toj ideji. Međutim, u istraživanju je učestvovalo samo 4,6 miliona ljudi, što je otprilike 1% evropske populacije, od kojih su dve trećine bili Nemci, piše časopis Feniks.
Sledeći korak je bio da svaka članica EU odluči da li će zadržati letnje računanje vremena (CEST) ili se vratiti na standardno vreme (CET). Međutim, postojala je zabrinutost da bi takva odluka mogla da dovede do različitih vremenskih zona širom Evrope, stvarajući potencijalno „šaranje“ vremenskih zona.
Prelazak na letnje računanje vremena trebalo je da bude poslednji put sproveden u martu 2021. godine, ali to pitanje od tada nije ponovo razmatrano u Briselu, jer izgleda da nema značajnog interesovanja među državama članicama za rešavanje ovog pitanja.
Shutterstock
Centralnoevropsko vreme (CET) je zapravo standardno vreme, a ne zimsko vreme, kako se često kolokvijalno naziva. Uvođenje letnjeg računanja vremena podrazumeva da tokom leta ustajemo sat ranije. Ovaj sistem je na snazi od 6. aprila 1980. godine, kada je uveden sa ciljem boljeg korišćenja dnevne svetlosti, kao mera uštede energije nakon naftne krize 1973. godine.
Međutim, dugoročno gledano, letnje računanje vremena nije donelo očekivane uštede. Iako se potreba za večernjim osvetljenjem smanjuje, energija potrebna u jutarnjim satima, posebno tokom prelaznih meseci kao što su april i oktobar, značajno raste zbog potrebe za grejanjem domova. Tako se ispostavilo da sada trošimo više energije nego ranije.
Pored uštede energije, Nemačka je uvela letnje računanje vremena kako bi se uskladila sa susednim zemljama. Francuska i Italija počele su da primenjuju pokrete ruku još 1966. i 1967. godine. Nemačka je tada, uz Dansku, bila poslednja zemlja u tadašnjoj Evropskoj zajednici koja je usvojila ovu praksu. Na nivou Evropske unije, letnje računanje vremena je standardizovano 1996. godine, kada je odlučeno da se satovi širom Evrope poslednjeg vikenda u martu pomeraju unapred, a poslednjeg vikenda u oktobru pomeraju unazad.
Shutterstock
Koncept letnjeg računanja vremena nije nov. Još 1783. američki pronalazač i političar Bendžamin Frenklin predložio je promenu vremena radi štednje sveća. Prvi put je uveden u Nemačkoj tokom Prvog svetskog rata, od 1916. do 1918. godine, a ponovo primenjen u periodu od 1940. do 1949. godine, tokom Drugog svetskog rata. Zanimljivo je da je 1947. godine u Nemačkoj postojalo čak i 'dvostruko letnje računanje vremena', koje je odstupalo za dva sata od standardnog. Što se tiče samog standardnog vremena (CET), ono se odavno ne koristi – u Nemačkoj je uvedeno tek 1893. godine.
Većina savremenih uređaja, kao što su računari i mobilni telefoni, automatski će preći na zimsko računanje vremena. Međutim, ako koristite analogni sat ili stariji uređaj, ne zaboravite da ručno pomerite kazaljke jedan sat unazad, sa 3 na 2 sata. Važno je napomenuti da se zbog ovog pomeranja sat između 2 i 3 sata pojavljuje dva puta – prvi put označen kao 2A i drugi put kao 2B.
Bonus video:
Možda vas zanima…
povezane vesti
