Visoke temperature mogu imati alarmantan efekat na naše telo. Ali toplota takođe može delovati i na naš mozak, oštećujući naše kognitivne sposobnosti, piše New York Times.
Hose Gijermo Sedeno Laurent, istraživač sa Harvarda, je u vreme talasa vrućine 2016. godine u Bostonu odlučio da iskoristi ovaj prirodni eksperiment kako bi video kako vrućina, a naročito vrućina noću, utiče na kognitivne performanse mladih odraslih osoba. Grupi od 44 učenika dao je testove iz matematike i samokontrole pet dana pre porasta temperature, zatim svaki dan tokom talasa vrućine i dva dana nakon talasa vrućine.
„Mnogi od nas misle da smo imuni na toplotu, pa sam želeo da testiram da li je to stvarno istina“, rekao je dr Laurent, sada docent na Univerzitetu Ruters.
Ispostavilo se da čak i mladi, zdravi studenti mogu da pate od visokih temperatura. Tokom najtoplijih dana, studenti u neklimatizovanim domovima, gde su noćne temperature u proseku bile 26 °C, imali su znatno lošije rezultate na testovima koje su polagali svako jutro, u odnosu na studente sa klimom čije su sobe imale prijatnih 21 °C.
Shutterstock
Visoke temperature mogu imati alarmantan efekat na naše telo, povećavajući rizik od srčanog udara, toplotnog udara i smrti, posebno među starijim osobama i osobama sa hroničnim bolestima. Ali toplota takođe deluje na naš mozak, smanjujući naše kognitivne sposobnosti i čineći nas razdražljivim, impulsivnim i agresivnim.
Kako vrućina deluje na naše kognitivne sposobnosti
Brojne studije u laboratorijskim uslovima dale su slične rezultate kao istraživanje dr Laurenta, sa padom rezultata na kognitivnim testovima jer su naučnici povećavali temperaturu u prostoriji. Jedno istraživanje je pokazalo da minimalno povećanje od četiri stepena dovodi do prosečnog pada performansi od 10 odsto u testovima pamćenja, vremena reakcije i izvršnog funkcionisanja.
R. Džisung Park, ekonomista za životnu sredinu i rad na Univerzitetu Pensilvanija, proučio je standardizovane rezultate srednjoškolskih testova i otkrio da su pali za 0,2 odsto za svaki stepen iznad 22 °C. To se možda ne čini kao značajna razlika, ali može otežati polaganje ispita studentima u neklimatizovanoj prostoriji tokom talasa vrućine od 32 °C.
Shutterstock
U drugoj studiji, dr Park je otkrio da što je bilo više toplih dana od proseka tokom školske godine, to su učenici lošije prolazili na standardizovanom testu – naročito kada bi temperatura prešla 26 °C. On smatra da je to možda zato što je veća izloženost toploti uticala na učenje učenika tokom cele godine.
„Efekat je bio izraženiji kod učenika sa nižim prihodima i rasnih manjina, verovatno zato što je manja verovatnoća da će imati klima-uređaj, kako u školi, tako i kod kuće“, rekao je dr Park.
Zašto nas vrućina čini agresivnima
Istraživači su prvi put otkrili vezu između vrućine i agresije posmatrajući podatke o kriminalu, otkrivši da ima više ubistava, napada i epizoda porodičnog nasilja tokom vrućih dana. Veza se takođe odnosi i na nenasilne radnje: kada temperature porastu, veća je verovatnoća da će se ljudi uključiti u govor mržnje na internetu ili trubiti u saobraćaju.
Laboratorijske studije to potvrđuju. U jednom eksperimentu iz 2019. godine, ljudi su se ponašali zlobnije prema drugima dok su igrali posebno dizajniranu video igru u vrućoj sobi nego u hladnoj. Takozvana reaktivna agresija posebno je vezana za toplotu, verovatno zato što su ljudi tokom vrućih dana skloni da tumače tuđe postupke kao neprijateljske, zbog čega imaju potrebu da odgovore istom merom.
Shutterstock/Krakenimages.com
Kimberli Meidenbauer, docentkinja psihologije na Državnom univerzitetu Vašington, smatra da bi ovo povećanje reaktivne agresije moglo biti povezano sa efektom toplote na kogniciju, posebno sa slabljenjem samokontrole.
„Izgleda da vrućina utiče na vašu sklonost da delujete bez razmišljanja ili da ne možete da sprečite da se ponašate na određeni način“, rekla je.
Šta se dešava u mozgu
Istraživači ne znaju tačno zašto toplota utiče na našu spoznaju i emocije, ali postoji nekoliko teorija. Jedna od njih je da se resursi mozga preusmeravaju da biste ostali hladni, zbog čega ostaje manje energije za sve ostalo.
Shutterstock
„Ako svu krv i glukozu raspodelite u delove vašeg mozga koji su fokusirani na termoregulaciju, vrlo je verovatno da jednostavno ne bi ostalo dovoljno energije za neke od ovih viših kognitivnih funkcija“, rekla je dr Meidenbauer.
Takođe, zbog vrućine možete biti rastreseni i razdražljivi, a to bi zapravo mogli biti odgovori mozga na suočavanje sa vrućinom. Ako se ne možete ohladiti, vaš mozak „će učiniti da se osećate još neprijatnije, pa će pronalaženje stvari koje su vam potrebne za preživljavanje postati iscrpljujuće“, objasnio je Šon Morison, profesor neurohirurgije na Univerzitetu za zdravlje i nauku u Oregonu.
Uticaj toplote na san takođe je važan.
U bostonskoj studiji, što je bilo toplije, to je spavanje studenata bilo lošije, a što su lošije spavali, bili su i lošiji na testovima. Najbolji način da ublažite efekte vrućine jeste da se ohladite što pre. Ako nemate klima-uređaj, možete to postići pomoću ventilatora, ali svakako pazite da ostanete hidrirani.
Shutterstock
Možda zvuči previše jednostavno, ali ono što je najvažnije za vaš mozak, raspoloženje i kogniciju jeste koliko je vaše telo toplo, a ne koliko je visoka spoljašnja temperatura.
Bonus video:
Možda vas zanima…
povezane vesti
