Ateroskleroza nije, kako se doskora mislilo, proces koji napreduje samo u jednom pravcu, taloženjem masnih naslaga na zidovima krvnih sudova. Najnovija otkrića pokazuju da se može usporiti, čak i zaustaviti, jednostavnim i lako dostupnim metodama.
Akademik dr Miodrag Ostojić o najnovijim saznanjima o usporavanju ili zaustavljanju ateroskleroze: Kada su LDL masti ispod 1,8 milimola, krvni sud počinje da se širi, a aterosklerotski plak postaje stabilan.
Dokazano je da zdrav način života i mediteranska ishrana, čak i kod ljudi koji imaju genetsko opterećenje za aterosklerozu, poništavaju rizik, a bolest ne nastaje. Zato svi koji su podložni pojavi plakova duž zidova krvnih sudova treba da izbegavaju masnu hranu, leče povišen šećer i krvni pritisak, povećaju fizičku aktivnost i smanje gojaznost.
Ako dobijete aterosklerozu, morate da je stabilizujete, da se naslage na krvnim sudovima (plak) ne šire, jer je to veoma važno - kaže doktor Ostojić u intervjuu za "Novosti".
"Ateroskleroza može biti erozivna ili čvrsto fiksirana, što se, na primer, postiže statinima. Ovi lekovi ne menjaju mnogo procenat suženja, ali značajno utiču na "habanje" plaka. Kao da cevčicom isisavaju korozivni sadržaj iz plaka, tako da, čak i ako pukne, nema trombogene aktivnosti i stvaranja tromba".
Kada se izvrši obrnuti transport holesterola i isišu fini kristali, a uđe u vezivno tkivo, lumen krvnog suda se širi za dva do tri odsto, ali se rizik od neželjenog događaja smanjuje za čak 82 odsto. Čak i malo fiksiranje plaka je veoma važno. Kao da na neki način popravljate oronule fasade na zgradama da prolaznicima ne padnu na glavu. Da li je ateroskleroza neizbežan pratilac starenja?
"Za sada je, kao neki zamor materijala na mehaničkim mašinama, na primer automobilima. Veruje se da bez holesterola nema ateroskleroze. Takođe se veruje da holesterol ne bi mogao izazvati aterosklerozu ako nije podvrgnut oksidativnoj modifikaciji. Utvrđeno je, na primer, da ako se uzima hrana koja je antioksidans, recimo sok od nara, sprečava se oksidacija holesterola".
"Probani su i razni vitamini, ali studija je pokazala da vitamin C koji uzimamo u tabletama nije isti kao onaj koji dobijamo kada pojedemo limun. Vitamini u tabletama nisu vredni toga, moraju biti prirodni od voća i povrća. Šta još efikasno deluje protiv ateroskleroze? Studija „Reversal” je pokazala da se ateroskleroza može smanjiti ako se loš ili LDL holesterol smanji ispod 1,8 milimola. Tada krvni sud počinje da se širi, a aterosklerotski plak postaje stabilan".
Šta se preporučuje osobama koje imaju naslednu hiperholesterolemiju ili urođenu visoku masnoću u krvi?
- Ljudi koji imaju porodičnu ili porodičnu hiperholesterolemiju, posebno ako su je nasledili od oba roditelja, obolevaju od ateroskleroze već u 25. godini. Njihova ishrana im ne pomaže da zaustave ovaj proces, već se nasleđuje u metabolizmu.
Pre oko šest meseci za njih su registrovani novi lekovi PCSK9 inhibitori, koji se daju dva puta mesečno pod kožu po 140 mg. Oni smanjuju holesterol za 50 odsto više od statina. Odobreni su u SAD i nekim zemljama EU, prošli su testove, a sada čekamo da vidimo kako će se pokazati kada počne šira primena. Još nisu u Srbiji. Može li se to postići samo pravilnom ishranom?
- Ne u tolikoj meri. Utvrđeno je da kada se rodimo, naš ukupan holesterol je 3,8, a LDL od 1,8 do dva milimola. Povećava se na pet ili čak preko šest samo zbog lošeg uticaja okoline, nepravilne ishrane, male fizičke aktivnosti, stresa. Zato težimo da ga smanjimo na 2,5 milimola, ali uz uključivanje fizičke aktivnosti jer ona dodatno poboljšava neke faktore.
Recimo, umesto aspirina, bavite se fizičkom aktivnošću, jer on sprečava i trombozu.Vežbanjem se u organizmu razvijaju određene supstance, tzv. tkivni aktivatori plazminogena koji uništavaju tromb ako se pojavi. Kako drugačije možemo preventivno delovati na proces ateroskleroze? – Uz pomoć muzike, smeha i humora.
Sve ove aktivnosti povezane su sa centralnim nervnim sistemom i uz pomoć različitih medijatora (hemijskih supstanci koje se luče u krv) oslobađaju azot-monoksid, koji pozitivno utiče na krvne sudove i svakako sprečava moždane udare, srčani udar, anginu pektoris i aritmije.
Bolesti srca pre 90. godine ne nastaju voljom Božijom ili silom prirode, već su naša krivica. Krvni sudovi bi normalno trebalo da luče azot-monoksid, a proces ateroskleroze počinje kada ga nema dovoljno. Smatra se da metabolizam, krvni pritisak, tonus krvnih sudova i lučenje azotnog oksida zavise upravo od centralnog nervnog sistema.
Koja je muzika najbolja protiv formiranja plaka?
- Sprovedene su studije u kojima su ljudi slušali muziku koja im se najviše dopala, ambijentalne kompozicije i buku, a stručnjaci su pratili njihove arterije na nadlaktici. Otkrili su da su se arterije proširile kod onih koji su slušali prijatnu muziku. Ambijent je izazvao sličan efekat, ali u manjoj meri, dok buka nije izazvala promene na bolje, pa čak ni dovela do sužavanja arterija.
Nova saznanja pokazuju da je osećaj sreće važan i za očuvanje zdravlja.
– Nedavno objavljen rad pokazao je da dužina života ne zavisi toliko od klasičnih faktora rizika, kao što su hipertenzija, holesterol, nasledstvo, gojaznost i slično, koliko od stepena sreće koju smo postigli. Važna je i lična, porodična, radna sreća... Ostvarena sreća povećava koncentraciju azot-oksida preko endorfina.
A kako funkcioniše smeh?
- Dovodi do širenja krvnih sudova, smanjuje lepljenje trombocita i znake upale. Na primer, reumatoidni artritis se trenutno leči terapijom smehom, jer je primećeno da se na taj način smanjuje inflamatorni odgovor svakog pacijenta. Kada se smejemo, arterije se šire, a kada smo pod stresom, one se sužavaju.
Kako drugačije možemo pomoći krvnim sudovima?
- Kao što se fluor u vodi koristi za prevenciju karijesa, a jod protiv strume, stvorena je i predložena polipilula za aterosklerozu. To je pilula koja sadrži statin, male doze antihipertenziva (ACE inhibitor, diuretik, beta-blokator), aspirin i folnu kiselinu.
Smatra se da ova pilula smanjuje rizik od moždanog i srčanog udara za više od 80 procenata i trebalo bi da je uzimaju svi stariji od 55 godina. Ali teško je staviti sve supstance u jednu tabletu. Nakon toga je u britanskom medicinskom časopisu objavljen rad da je obrok od poli mil ili više sastojaka bolja opcija. Ukusnije je i jeftinije.
Šta je poli mil?
- Svakoga dana 150 ml crnog vina, 30 g crne čokolade, 400 g voća i povrća, 2,7 g belog luka, 68 g badema i 118 g ribe tri do četiri puta nedeljno. Pokazalo se da na ovaj način može za 75 odsto da se smanji obolevanje od kardiovaskularnih bolesti.
Kaže se da ako si sveštenik, treba da propovedaš, a ako si lekar, da postupaš onako kako savetuješ druge. Svojim primerom ohrabrujem one do kojih mi je stalo da žive zdravo. To je dato i u formuli Evropskog udruženja kardiologa, koja garantuje da svi rođeni u 20. veku neće oboleti od ateroskleroze pre 65. godine.
Koja je to formula?
- Formula je 0, 3, 5, 140, 5, 3, 0. Nula označava nepušenje, 3 - najmanje tri kilometra hoda dnevno, 5 - broj obroka dnevno, 140 - maksimalna vrednost gornjeg pritiska, 5 - maksimalni ukupni holesterol, 3 - maksimum lošeg holesterola i 0 - nema gojaznosti ili dijabetesa.
