Naučnici znaju tajnu mladolikosti: Otkrili proces koji bi mogao da uspori znake starenja, nada za žene širom sveta

Naučnici sa Instituta ,,Wellcome Sanger", neprofitnog britanskog instituta za istraživanje genoma i genetike, došli su do naučnog otkrića koje bi se s vremenom moglo iskoristiti za usporavanje znakova starenja. Tim je otkrio na koji način ljudski organizam stvara kožu iz matičnih ćelija i u laboratorijskim testiranjima čak je reprodukovao manje količine kože.

Istraživanje je deo obimnije studije čija je svrha pokušati shvatiti kako je stvoren svaki deo ljudskog tela, ćeliju po ćeliju, piše BBC.

Osim u borbi protiv starenja, otkriće bi moglo biti korišćeno i za izradu veštačke kože koja bi se koristila prilikom operacija transplantacije kože i za prikrivanje ožiljaka.

Atlas ljudskih ćelija

Projekat Atlas ljudskih ćelija jedan je od najambicioznijih istraživačkih programa u biologiji. Na njemu radi međunarodni tim stručnjaka, a sedište mu je u Wellcome Sanger institutu u Kembridžu.

Naučnici žele mapirati i opisati svaku ćeliju u ljudskom telu, stvarajući veliki atlas koji bi mogao preobraziti naučno razumevanje ljudskog rasta i nastajanja bolesti. Svrha nastanka atlasa je odrediti sve vrste i osobine svih ljudskih ćelija u tkivima i organima i napraviti referentnu mapu zdravog ljudskog tela.

Inicijativa o atlasu ljudskih ćelija početak je nove ere razumevanja ćelija. Stručnjaci otkrivaju nove vrste, saznajući na koji način se one vremenom menjaju tokom rasta i bolesti. One su ključne za razumevanje biologije zdravlja i bolesti, no naučnici još uvek ne znaju koliko ih imamo, koliko vrsta ima i u kojoj meri se razlikuju od organa do organa, rekla je jedna od voditeljki projekta, prof. Muzlifah Haniffa, dodavši da bi ovo otkriće moglo pomoći naučnicima da efikasnije leče određene bolesti, ali i da pronađu nove načine da ljudi ostanu duže zdravi, a možda čak i da izgledaju mlađe.

Shutterstock

,,Ako uspemo da manipulišemo kožom i tako sprečimo proces starenja, imaćemo, na primer, manje bora", rekla je Hanifa.

,,Ukoliko uspemo da shvatimo kako se ćelije menjaju od svog početka do starenja u odraslom dobu, tada ćemo verovatno pokušati da otkrijemo i kako pomladiti organe, učiniti srce mlađim ili kako postići da naša koža izgleda mlađe", kazala je.

Dokumentovanjem promena ćelija do pomlađivanja organa. Ta vizija je odmakla već daleko. Istraživači su s dokumentovanjem započeli 2016. godine, a do danas su znatno napredovali u svojim studijama. Nedavno su uspeli da razumeju na koji se način razvijaju ćelije kože u fetusu tokom rane razvojne faze ljudskog života. Kada se jajne ćelije oplode, sve ljudske ćelije su iste, ali nakon tri nedelje uključuju se specifični geni unutar tih takozvanih ,,matičnih ćelija", prosljeđujući dalje upute o tome kako se 'skupiti' zajedno da bi se formirali različiti delovi tela.

Shutterstock

Istraživači su uspeli da identifikuju koji se geni uključuju u kom trenutku i na kojim mestima formiraju najveći telesni organ, kožu. Pod mikroskopom i tretirani hemikalijama, izgledaju poput sićušnih svetala. Tako geni koji zahvaljujući hemikalijama postanu narandžasti čine površinu kože. Drugi, koji dobiju žutu boju, određuju boju kože, a postoje i mnogi drugi koji formiraju ostale strukture koje, na primer, podstiču rast kose, omogućavaju nam znojenje i štite nas od spoljnog sveta.

Istraživači su uspeli da dobiju niz podataka i smernica o kreiranju ljudske kože, o čemu su objavili članak u stručnom časopisu Nature. Došli su do saznanja da, na primer, koža fetusa zaceljuje bez ožiljaka.

Može li se laboratorijsko istraživanje imitirati na koži odrasle osobe?

Novi set smernica sadrži pojedinosti o tome kako se taj proces odvija, a jedno područje istraživanja moglo bi biti posebno zanimljivo jer bi se fokusiralo na pitanje može li se laboratorijsko istraživanje replicirati na koži odrasle osobe, što bi bilo od neprocenjive koristi u hirurškim zahvatima. Otkrili su da imunske ćelije igraju ključnu ulogu u formiranju krvnih sudova kože, a potom su uspeli da oponašaju relevantne smernice u laboratoriji.

Koristili su posebne hemikalije da bi veštački uzgojili kožu iz matičnih ćelija i dosad su uspeli da 'stvore' sitne ljuskice kože iz kojih su izrasle dlake. Prof. Hanifa ističe da im je krajnji cilj usavršiti tehniku. "Uspemo li da saznamo na koji način veštački kreirati ljudsku kožu, moći ćemo je koristiti kod pacijenata sa opekotinama, što će biti veoma važno u transplantaciji tkiva. A ako uspemo da kreiramo i folikule dlake, zapravo možemo pomoći ljudima koji iz bilo kojeg razloga ostanu bez kose da dobiju nove dlake," kazala je.

Koža kreirana u laboratoriji može se iskoristiti da bismo shvatili kako se razvijaju nasledne kožne bolesti i za testiranje potencijalnih novih načina lečenja. U sklopu projekta Atlasa ljudskih ćelija, naučnici su analizirali 100 miliona ćelija iz različitih delova tela u osam godina koliko na projektu rade. Izradili su nacrte atlasa mozga i pluća, a sada rade na bubrezima, jetri i srcu. 

 

 

Bonus video: