Aspirin je dugo bio standard u prevenciji srčanih bolesti, ali najnovija istraživanja pokazuju da nije pogodan za sve. Dr Džeremi London, renomirani kardiohirurg, ističe da određene grupe pacijenata ne bi trebale svakodnevno uzimati ovaj lek.
Do 2019. Godine, aspirin se često preporučivao za prevenciju srčanih udara I moždanih udara kod osoba starijih od 50 godina. Međutim, nedavne studije, uključujući istraživanje sa Harvarda, pokazale su da aspirin nije smanjio broj srčanih udara u odnosu na placebo tokom petogodišnjeg razdoblja. Takođe, upotreba aspirina povezana je sa povećanim rizikom od gastrointestinalnog krvarenja I drugih zdravstvenih problema.
Ko treba da koristi aspirin?
Prema dr. Londonu, postoje dve glavne grupe koje mogu imati koristi od redovne upotrebe aspirina:
Pacijenti sa istorijom srčanih ili moždanskih udara
Osobe koje su već pretrpele srčani ili moždani udar mogu koristiti aspirin, uz uslov da nemaju istoriju problema sa krvarenjem. Preporučena doza je od 75 do 100 mg dnevno.
Osobe u uzrastu od 40 do 70 godina sa povećanim rizikom
Za ljude u ovom uzrastu koji imaju povećan rizik od kardiovaskularnih problema, aspirin može biti koristan, ali se mora razmotriti sa lekarom.
Ko treba da izbegava aspirin?
Za osobe starije od 70 godina, rizici povezani sa aspirinim, kao što su gastrointestinalne smetnje I krvarenje, često nadmašuju moguće koristi. Dr. London naglašava da bi te osobe trebale izbegavati redovno uzimanje aspirina bez prethodnog saveta sa stručnjakom.
Prema dr Rodžeru Blumentalu iz američkog udruženja za srce, svakodnevno uzimanje aspirina više nije automatska preporuka za sve. "Preporučuje se samo onima sa značajnim rizikom, koji su prethodno evaluirani od strane zdravstvenih radnika," ističe on.
Novo istraživanje pokazuje da uzimanje dva aspirina nedeljno može pomoćI u smanjenju rizika od raka debelog creva kod osoba sa nezdravim stilom života. Ipak, stručnjaci savetuju da se konsultujete sa svojim lekarom pre nego što napravite bilo kakve promene u terapiji.
Najbolji način za prevenciju kardiovaskularnih bolesti i očuvanje zdravlja i dalje je održavanje zdravog načina života, koji uključuje redovno vežbanje I uravnoteženu ishranu bogatu voćem, povrćem i nemasnim proteinima.
