Održavanje dobrog opšteg zdravlja ne pomaže vam samo da živite duže, već pomaže i da vaš mozak ostane zdraviji. Međutim, utvrđeno je da tri faktora rizika — dijabetes tipa 2, pušenje i visok krvni pritisak — imaju najveći uticaj na rizik od demencije.

Studija u kojoj je učestvovalo više od 12.400 odraslih osoba, objavljena u časopisu Neurology Open Access, uspela je da kvantifikuje u kojoj meri kombinacija ovih vaskularnih mera u srednjim godinama može uticati na to kada demencija počinje da se javlja.

Istraživači su otkrili da su učesnici koji su imali ova tri zdravstvena rizika kada su u proseku imali oko 56 godina imali više nego dvostruko veću verovatnoću da razviju demenciju i više nego petostruko veću verovatnoću da prerano umru od drugog uzroka.

Demencija

„Naša saznanja ukazuju na to da ljudi moraju aktivno da izbegavaju ove faktore u srednjim godinama kao strategiju za očuvanje zdravlja mozga tokom više od jedne decenije“, rekao je viši istraživač studije Džozef Koreš, doktor medicina i doktor nauka, osnivački direktor Instituta za optimalno starenje.

Istraživanje je analiziralo podatke iz kohortne studije Atherosclerosis Risk in Communities, koja prati skoro 15.800 odraslih osoba iz četiri američke zajednice od kasnih 1980-ih, kada su učesnici imali između 45 i 65 godina.

Rezultati

Odsustvo sva tri faktora rizika povezano je sa 30,1 godinom života bez demencije, u poređenju sa 17,5 godina kod onih koji su imali sva tri zdravstvena rizika — što predstavlja potencijalno odlaganje početka demencije za skoro 13 godina. Do 85. godine života, samo 7 odsto odraslih sa sva tri faktora rizika ostalo je bez demencije, u poređenju sa 35 odsto onih bez faktora rizika.

Žene sa sva tri faktora rizika živele su u proseku 18,1 godinu (od početka praćenja) bez razvoja demencije, u poređenju sa 16,6 godina kod muškaraca koji su učestvovali u istraživanju. Beli učesnici sa sva tri faktora rizika živeli su u proseku 19,6 godina bez razvoja demencije, u poređenju sa 16 godina kod tamnoputih učesnika.

Mozak

Učesnici lošijeg zdravstvenog stanja imali su viši indeks telesne mase, veću učestalost moždanog udara, kao i niži nivo fizičke aktivnosti i obrazovanja. Takođe je bila veća verovatnoća da su tamnoputi i da nose alel APOE ε4, najjači uobičajeni genetski faktor rizika za kasni početak Alchajmerove bolesti, najčešćeg oblika demencije.

„Ovi rezultati sugerišu da smanjenje vaskularnog rizika može koristiti svim grupama, ali da bi određene populacije, kao što su tamnopute odrasle osobe, mogle imati posebnu korist od usmerenih preventivnih napora“, dodao je dr Koreš. „Nadam se da će ovi rezultati podstaći ljude da prestanu da puše i da pažljivo prate svoje vaskularno zdravlje od 48. godine pa nadalje.“

Studija pokazuje samo povezanost, a ne i uzročno-posledičnu vezu, posebno zato što su istraživači merili visok krvni pritisak, dijabetes, pušenje i druge zdravstvene faktore poput težine samo jednom pre nego što su učesnike pratili tokom prosečnog perioda od oko 26 godina.

 

Bonus video:

Video