Lenjost je dobra stvar: Eksperti objasnili zašto ne treba da se osećamo loše kada ne radimo ništa

Sunčana subota u julu. Savršeno vreme za opuštanje pored bazena uz osvežavajuće piće. Ali čim vam ta misao prođe kroz glavu, počinje samoprekor: Ne smem da traćim dan ne radeći ništa! Ova anksioznost je toliko česta da postoji i zvaničan termin koji stručnjaci za mentalno zdravlje koriste: griža savesti zbog odmora (engl. ,,leisure guilt").

Za većinu krivice može se okriviti društvena kultura stalnog rada i dokazivanja (engl. ,,hustle culture"), koja nas navodi na pomisao da se naša vrednost meri produktivnošću, objašnjava Margaret Sigel, licencirani bračni i porodični terapeut iz Santa Monike u Kaliforniji za Real Simple. 

„To počinje u detinjstvu, u porodicama gde se postignuće hvali, a puko postojanje zanemaruje”, kaže ona. „Odrasla verzija toga je osoba koja ne može da se opusti bez osećaja krivice.” Društvene mreže takođe stvaraju iluziju da svi ostali pokreću startap kompanije ili se spremaju za sledeći ultramaraton. Uz to, mnogi od nas se prikriveno hvale time koliko su zauzeti.

Pored toga, nestrukturisano slobodno vreme ostavlja nas same sa sopstvenim mislima — a to nije uvek prijatno.

„Kada se pojave izazovna osećanja poput anksioznosti, ljudi pokušavaju da ih zaustave tako što ostaju zauzeti”, kaže Džoana Hardis, terapeutkinja za anksioznost i opsesivno-kompulzivni poremećaj (OKP) i autorka knjige „Just Do Nothing". „Ovo kratkoročno pomaže u smanjenju neprijatnosti, pa se mozak iznova vraća toj strategiji”, objašnjava ona, ukazujući na taj začarani krug.

Ni naši telefoni nam ne pomažu. „Stalna dostupnost koju nam pružaju i neprekidno zvonjenje notifikacija doprinose našem nemiru tokom slobodnog vremena”, kaže dr Miranda Denison, licencirani psiholog i osnivač organizacije „Denison Psychological Services” u Kanzas Sitiju u Misuriju. Javamo se na pozive dok vozimo, šaljemo poruke dok gledamo serije, rešavamo igrice tokom najkraće vožnje liftom. Svo to bombardovanje informacijama i stimulacija srazmerno su nov fenomen za naš drevni ljudski nervni sistem, koji je nekada provodio duga popodneva posmatrajući oblake kako protiču.

Ipak, pravo vreme za odmor ostaje ključno za dopunu baterija i tela i uma.

„Odmor je trenutak kada nervni sistem uspeva da obavi svoj oporavak”, kaže Sigelova. „Istraživanja sugerišu da se kreativnost ne rađa iz još jačeg naprezanja, već iz opuštenog, nefokusiranog stanja u koje mozak ulazi kada nije usmeren ka konkretnom cilju.” (Zato najbolje i najbriljantnije ideje dobijate dok pustite mozak „na ispašu” pod tušem.) Ne raditi ništa trebalo bi lagano da nas angažuje bez zahtevanja potpune pažnje, kako bi naš um mogao slobodno da luta. To može biti bilo šta što želite. „Za mene je ne raditi ništa svako nestrukturisano vreme bez definisanog plana ili cilja, idealno bez uređaja”, kaže Hardisova. „Ako želite da posmatrate mrave ili prelistavate stare fotografije, samo napred.”

S tim na umu, u nastavku je nekoliko praktičnih saveta koji će vam pomoći da se oslobodite krivice i jednostavno opustite:

Podelite odmor na manje delove

Počnite sa mikrodozama vremena u kom ne radite ništa. „Pokušajte da jednostavno budete prisutni — bez telefona — dok stojite u redu na kasi”, predlaže Hardisova. U početku se možete osećati vrpoljasto. Kako vam to bude postajalo ugodnije, postepeno produžavajte vreme bez ometanja za po nekoliko minuta.

„Jednom kada izgradite taj kapacitet, većina ljudi počne zaista da uživa u tome”, dodaje ona. Takođe može biti korisno namerno planirati „neleđenje ništa” u našim kalendarima, kaže Denisonova. „Odvajanje 20 minuta uveče za neku nezahtevnu aktivnost, poput pletenja, može nam pomoći da postanemo opušteniji sa idejom da je odmor važan.”

Izdržite kroz neprijatnost

„Ohrabrujem klijente da primete osećaj krivice zbog odmora čim se pojavi”, kaže Denisonova. Primetite ga i ostanite sa tom neprijatnošću. To pomaže našem mozgu da nauči da ne moramo da reagujemo na tu krivicu niti da joj dozvolimo da upravlja našim postupcima, objašnjava ona. Ova mantra vam može dati snagu: U redu je da sada napravim pauzu; ne moram da je zaslužim.

Promenite perspektivu

Podsetite se da mirno sedenje nije lenjost — to je važna briga o sebi! „Predlažem da promenite ugao posmatranja: umesto da gledate kako nezahtevno vreme oduzima od vašeg dana, posmatrajte kako ono podržava ono što vam je najvažnije”, kaže Denisonova. „Iako odvajanje vremena za odmor u datom trenutku možda ne deluje produktivno, ono nas puni energijom koja nam je potrebna da se posvetimo stvarima do kojih nam je zaista stalo, poput posla, roditeljstva i međuljudskih odnosa.”

Bonus video: