Voće je važan deo zdravog doručka, a stručnjaci se slažu da je bobičasto voće najbolji izbor za početak dana.

U poređenju sa drugim vrstama voća, bobice se izdvajaju zbog visokog sadržaja vlakana i antioksidanasa, kao i niskog udela prirodnih šećera. Nutricionisti preporučuju da ih uključite u smutije, ovsenu kašu, tost ili druge uravnotežene obroke.

Iako je svako voće dobar izvor vitamina, minerala i drugih hranljivih materija, bobičasto voće zauzima posebno mesto kada je reč o doručku.

Bogato je antocijaninima i drugim biljnim jedinjenjima

Kao i većina voća i povrća, bobice sadrže brojne biljne materije koje pozitivno utiču na zdravlje. Posebno se izdvajaju antocijanini, pigmenti koji im daju plavu, crvenu i ljubičastu boju.

Ova jedinjenja nalaze se i u grožđu, crvenom kupusu, ljubičastom krompiru i drugom tamno obojenom voću i povrću.

Antocijanini deluju protivupalno, štite ćelije organizma i pomažu njegovom pravilnom funkcionisanju. Imaju antioksidativna i antimikrobna svojstva, a istraživanja pokazuju da mogu doprineti smanjenju rizika od određenih vrsta raka i metaboličkih bolesti.

Stručnjaci navode da mogu doprineti i boljem zdravlju mozga, očuvanju pamćenja i pravilnoj funkciji srca i krvnih sudova smanjujući oksidativni stres.

Sadrži više vlakana od većine drugog voća

Visok sadržaj vlakana još je jedan razlog zbog kojeg se bobičasto voće smatra izuzetno zdravim.

Većina ljudi ne unosi dovoljno vlakana, a redovno konzumiranje bobica može pomoći da se taj nedostatak nadoknadi. Posebno je korisno jesti namirnice bogate vlaknima odmah nakon buđenja.

Vlakna obezbeđuju stabilan nivo energije, sprečavaju nagle skokove šećera u krvi tokom prepodneva i smanjuju mogućnost pada energije sredinom dana.

Osim toga, hrana bogata vlaknima pruža dugotrajan osećaj sitosti, što je čini odličnim izborom za održavanje zdrave telesne težine.

Istraživanja su otkrila i druge koristi

Pored bogatog nutritivnog sastava, sve više studija pokazuje da bobičasto voće pozitivno utiče na različite aspekte zdravlja.

Istraživanja su pokazala da može smanjiti oksidativni stres i upale koje doprinose razvoju bolesti digestivnog, imunog i kardiovaskularnog sistema.

Jedna studija iz 2019. godine pokazala je da doručak bogat bobičastim voćem može pomoći osobama sa viškom kilograma da bolje regulišu nivo insulina i glukoze u krvi.

Druga istraživanja ukazuju da borovnice mogu smanjiti upale i bolove u mišićima nakon treninga, dok je jedno kliničko ispitivanje pokazalo da smuti od mešanog bobičastog voća može kratkoročno poboljšati kognitivne funkcije kod mladih odraslih osoba.

Kako se bobičasto voće poredi sa drugim vrstama voća?

Iako je preporuka da se jede što više različitih vrsta voća, bobice imaju nekoliko važnih prednosti.

Prema mišljenju nutricionista, kada je reč o regulaciji šećera u krvi, teško da postoji bolji izbor.

Razlog je to što bobičasto voće uglavnom sadrži manje kalorija i manje prirodnog šećera od mnogih drugih vrsta voća.

Na primer:

  • jedna šolja iseckanog manga sadrži oko 23 grama prirodnog šećera,
  • jedna banana oko 18 grama,
  • dok jedna šolja malina sadrži svega oko 5 grama šećera.

Zbog toga su bobice odličan izbor za osobe koje vode računa o unosu šećera ili žele da izbegnu nagle promene nivoa glukoze u krvi.

Njihov sadržaj vlakana takođe je impresivan:

  • jedna šolja mešanog smrznutog bobičastog voća sadrži oko 6 grama vlakana,
  • jedna pomorandža oko 3 grama,
  • jedna banana oko 2 grama.

Međutim, ono što ih zaista izdvaja jesu antioksidansi i druga biljna jedinjenja.

Borovnice, maline i mnoge manje poznate vrste, poput planinskih bobica ili močvarnih kupina, imaju znatno veći antioksidativni potencijal od većine drugog voća, što doprinosi smanjenju upala i boljem metaboličkom zdravlju.