Danas je rođendan Moniki Beluči, jednoj od najlepših žena na svetu. U zenitu svojih pedesetih traženija je nego ikad. I izgleda bolje nego ikad, primetiće mnogi. Evergrin lepotica nastavila je apeninski femme fatale niz koji su davno počele ikone Ćinećite Sofija Loren i Đina Lolobriđida.
U svet šou-biznisa ušla je kao model, kada je bila tinejdžerka, a u međuvremenu postala jedna od najvećih italijanskih filmskih diva, koja gde god se pojavi izaziva efekat atomske bombe.
Igrala je pored holivudskih zavodnika kao što su Brus Vilis i Kianu Rivs, sa francuskim glumcem Vensanom Kaselom ima dve ćerke, starija Deva već je pokorila modni svet, govori nekoliko jezika, a jednako je uspešna i na daskama koje život znače, što dokazuje monodramom o Mariji Kalas s kojom obilazi prestižne svetske teatre.
U četrdesetoj je rodila prvo dete, u četrdeset petoj drugo, a sa pedeset postala – Bond devojka, što nijednoj pre nje nije pošlo za rukom. Za Moniku Beluči taj izazov više je bio kruna dotadašnjih uspeha nego odskočna daska.Nebrojeno put je proglašavana za najlepšu ženu današnjice i svih vremena.
Za razliku od većine koleginica, ona uspešno odoleva teroru antiejdžizma i izazovima estetske hirurgije, čak je i protivnik veštačkih načina ulepšavanja. Prirodnost po svaku cenu, pa dokle izdrži.
- Izgled mi je sigurno pomogao da otvorim mnoga vrata, bila bi laž tvrditi drugačije. No, lepota traje samo pet minuta, i to je to. Ako nemate pokriće, odnosno i lepotu unutar sebe, trajaće još kraće, pet sekundi. Koliko puta ste upoznali lepu ženu koja u sebi ne nosi ništa specijalno?
Iako bi se mnogi složili da je nešto najbliže savršenstvu, Monika ima drugu teoriju.
- Niko ovde nije savršen. Daleko sam od savršenstva. To ne postoji. Ja sam žena, kao i svaka druga. Imam svoje slabosti, mane, neke male privatne bitke, kao svi ljudi. Najvažnije je voleti sebe, prihvatiti sebe, jer kada izgubite svoju originalnost postajete karikatura.
Žene danas previše vremena troše na brigu o izgledu kako bi se dopale drugima, a bilo bi bolje da maksimalno uživaju u životu i trenucima provedenim sa porodicom i da rade ono što ih čini srećnim, istakla je jednom prilikom. Problem sa godinama nema, naprotiv. Jer, s njima se menja i naš sistem vrednosti. Na bolje.
- Kad se pogledam u ogledalo, vidim da vreme neminovno prolazi. Ono što mi je mnogo značilo kada sam imala dvadeset ili trideset godina danas mi možda ne znači ništa. I u tome je osnovna razlika. Kada postanemo stariji, mudriji i iskusniji, dobijamo novu energiju i moć, zrelije poglede na život. Telo stari, ali naša duša raste.
