Devojčicu sa slatkim licem niko nije mogao povezati sa drogom i alkoholom, ali nažalost ona je bila zavisnik već u ranom detinjstvu.
Dru Barimor je, tvrdi da je počela da pije kad je imala devet godina, sa deset je već pušila marihuanu, a sa 12 uzela kokain.
Odrastanje i odnos s majkom Dru je opisala još kao tinejdžerka, u autobiografiji "Little Girl Lost" koju je objavila 1990. i koja je ubrzo postala bestseler.
Životno iskustvo koje je imala s 15 godina pretočila je u knjigu koju su s jednakim zanimanjem čitali njeni vršnjaci kao i njihovi roditelji jer, kako je i sama jednom rekla, sa šest godina bila je dvostruko zrelija od svoje generacije, a s 12 se družila samo s odraslima i tako se i ponašala.
Sa samo sedam godina se pojavila u ulozi Greti, a publika je odmah zavolela i mnogima je postala miljenica.
Kao dete je Dru počela da izlazi na zabave i u klubove sa majkom, ali stvari su se ubrzo otele kontroli. Mlada holivudska glumica je bila smeštena u centar za odvikavanje kad je imala samo 13 godina.
Odrastala je u disfunkcionalnoj porodici, u kojoj su po očevoj strani stasale tri generacije slavnih glumaca, ali i teških alkoholičara. I očev otac i stric bili su zavisnici od alkohola.
Majka Ildiko Džejd Barimor odselila se od agresivnog i stalno pijanog supruga pre nego što je rodila Dru i njih dve počele su da žive u malenom iznajmljenom stanu u zapadnom Holivudu.
Majka nikad nije odustala od želje da i sama postane slavna, ali svi pokušaji završili su uglavnom bezuspešno. Ono što Džejd nije sama uspela da postigne, pokušala je sa svojom ćerkom. Počela je s njom da obilazi audicije za TV-reklame i tako se malena Dru s godinu dana našla u reklami za pseću hranu.
S dve godine je već igrala u televizijskom filmu dečaka, pa se pojavila u još nekoliko reklama, a s četiri godine rekla je mami da jedino što želi u životu je da postane glumica. Majka ju je ozbiljno shvatila, a tome je pripomogao Druin kum, slavni reditelj Stiven Spilberg.
I tako je sve počelo... Ponude su stizale sa svih strana, a Dru je kako kaže ceo taj svet "pojeo".
Počela je već ozbiljno da se drogira i majka je poslala na odvikavanje, ali nedugo nakon što je puštena vratila se istim putem.
Nakon skoro godinu dana odvikavanja, krajem 1988. lekari su joj rekli da je spremna za izlazak. A onda su novine provalile celu priču. Opet je bila na naslovnicama protiv svoje volje. Stoga je odlučila da se odbrani sopstvenom knjigom u kojoj će sve potanko objasniti. Pišući knjigu dva puta je htela da uzme džoint i smatrala je to neoprostivim grehom.
Prerezala je vene i drugo jutro se opet probudila u klinici za odvikavanje.
Konačno s 15 shvatila je da je sposobna da živi samostalno i zarađuje sopstvenim radom. U tome joj je pomogla i zarada od autobiografije koju je objavila 1990, a dobila je i glavnu ulogu u filmu "Poison Ivy" kojim je stekla reputaciju ozbiljne glumice.
- Konačno sam se oslobodila i od krivice i disfunkcionalnosti - napisala je u svom časopisu "Dru".
