Dolazak novog člana u porodicu uvek je stresna situacija. Dok jedni “hodaju po jajima”, drugi biraju direktan pristup, pa sa zetom razgovaraju kako su navikli razgovarati sa sopstvenom ćerkom.

No uprkos prednostima direktnog i iskrenog komuniciranja, od nekih pitanja i opažanja valja se suzdržati. Pogotovo ako ne želite da vam odnos s kćerkom pati zbog lošeg odnosa sa zetom. Evo koje reči, prema psihološkinji i porodičnoj terapeutkinji dr. Danijel Forši, nikada ne biste trebali uputiti zetu.

Kada ćeš mi dati unuke? Šta se čeka, zete?

Razumemo da biste zaista voleli imati unuka ili unuku. Možda i četvoro njih. No, važno je shvatiti da to možda nije nešto što vaše dete ili vaš zet želi – sada ili možda nikada. “Osim toga, važno je uzeti u obzir da neki ljudi mogu imati poteškoća s prirodnim začećem dece”, upozorava dr. Forši. “Projektovanje vlastitih ideala na druge ili pretpostavljanje u vezi ličnih izbora može kod drugih izazvati osećaj nametanja i kršenja ličnih granica”, dodaje ona.

Šta možemo reći umesto toga?

Ako sami ne spomenu tu temu, dr. Forši savetuje da je najbolje ni ne spominjati je. No, ako zaista morate nešto reći, najbolje je pristupiti iz pozicije neosuđivanja i znatiželje. Na primer, možete reći nešto poput: “Šta misliš, šta će vam budućnost doneti u idućih pet godina?” Ali budite svesni činjenice da starije osobe često misle da su lukavije no što zapravo jesu.

Slušaj mene, moja ćerka to više voli ovako!

“Ovakva vrsta izjave implicira da ste bolje od njenog supruga upućeni u preferencije vaše kćeri”, objašnjava dr. Forši. “Verovatno ovakve izjave budu izrečene zbog percipirane bliskosti između majke i kćeri. Međutim, ova izjava nosi rizik stvaranja percipirane razlike u moći unutar odnosa između zeta i tašte. Takva izjava ograničava zetovu otvorenost za vaš uticaj.” Drugim rečima, pokušavajući nadmašiti svog zeta dokazivanjem da najbolje poznajete svoje dete, samo ćete sebi stvoriti problem.

Šta reći umesto toga?

I to je primer u kojem je najbolje pristupiti iz pozicije znatiželje na način da dodate ono što zapravo želite sugerisati. Primera radi: “Nisam znala da moja ćerka pije crnu kafu. Koliko se sećam, uvek je dodavala mleko.” Kažite nešto takvo, ako već morate nešto reći. No imajte na umu da će vaš zet  vremenom prepoznati prave signale koje mu šaljete.

Kada ćeš naći bolji posao? Kupiti kuću? Zameniti stari automobil?

“Ove izjave su kritične, prenose nezadovoljstvo i prezir. S obzirom da predstavljaju lične vrednosne prioritete, svaki primalac će osetiti njihove oštrice”, kaže dr. Forši bez ikakvih sumnji. Dakle, da, to je praktično način da stvorite distancu između sebe i svog zeta.

“Svi imamo želju da budemo prihvaćeni od onih koji su nam najbliži, uključujući i potrebu da se osećamo dovoljno dobrima. Iako biste vi možda želeli da se postignuća vašeg zeta poboljšaju, to možda nije njegov način jer njegove vrednosti, izbori i preferencije mogu biti drugačiji od vaših. Ta razlika nije ni dobra ni loša. Ili čak možete težiti istome, ali finansijski aspekt priče možda još uvek ne dopušta tako nešto.” Usput, ako je ovo slučaj, dr. Forši napominje da to zapravo znači da je vaš zet verovatno vrlo odgovoran, a to je dobra stvar.

Kako to reći, a da ne uvredimo zeta?

Nikako. Najbolje je držati jezik za zubima. No ako ste osoba koja će se pre zagrcnuti, nego prećutati, najbolje je pokušati pristupiti (opet!) iz pozicije neosuđivanja i znatiželje, a sve kako biste bolje razumeli situaciju, promišljanja, uverenja i osećaja vašeg zeta.

Mogli biste reći: “Mora biti frustrirajuće što tvoj automobil zahteva često servisiranje. Kakva su tvoja razmišljanja o svemu ovome?”

No budite svesni toga da vaš zet nije glup i da zna pročitati skrivenu poruku. Što se tiče situacije s poslom, pokušajte pitati svog zeta kako se oseća na trenutnom poslu. Nastavite upitom o tome postoji li nešto šta bi želeo da je drugačije ili koje mu se stvari sviđaju u vezi posla.

Video: