Česnica je jedan od najvažnijih simbola Božića u srpskoj tradiciji. Domaćice je pripremaju na Badnje veče ili u rano jutro na sam Božić, pre izlaska sunca, a lomi se odmah nakon božićnog kolača.

Obred počinje tako što domaćin stane pred trpezu, prekrsti se, zapali božićnu sveću, okadi sto i ukućane, a zatim pročita molitvu „Oče naš“ ili, ako zna, otpeva tropar „Roždestvo tvoje, Hriste Bože naš“. Posle toga prereže božićni kolač, pa uzima česnicu.

Česnica se podiže uvis u slavu rođenja Bogomladenca Isusa Hrista, za zdravlje, život i napredak svih ukućana, kao i položajnika i namernika. Sa svim članovima porodice domaćin je okreće tri puta zdesna nalevo, suprotno kretanju kazaljke na satu, kao što se čini i sa slavskim kolačem. Potom se česnica prelomi po sredini i od nje se odlomi po jedno parče svakom prisutnom članu domaćinstva.

Posebna parčad se obavezno odvajaju – jedno za položajnika, a drugo za putnika namernika, odnosno za onog člana porodice koji nije prisutan, vojnika ili slučajnog gosta koji bi mogao da navrati u kuću.

Za stolom domaćin deli česnicu svima redom. Prema verovanju, onaj ko u svom parčetu pronađe novčić ili dukat imaće tokom cele godine sreće, zdravlja i blagostanja. Po narodnom predanju, svi ukućani moraju da pojedu svoj deo česnice kako bi u dom ušli snaga, sloga i zdravlje, a pronađeni novčić nikako ne sme da se baci ili zaboravi.

Takođe se veruje da novac iz česnice treba „otkupiti“ drugim novcem od onoga ko ga je pronašao, a zatim ga staviti na ikonu ili pored nje i čuvati do sledećeg Božića, kao simbol zaštite i napretka doma.

Na božićnoj trpezi, pored česnice, nalaze se i božićni kolač, sveća, pečenica, kobasica, sito sa odabranim voćem, kao i druga jela pripremljena u čast najradosnijeg hrišćanskog praznika. Kako kaže narodna pesma: „U Božića tri nožića – jedan seče česnicu, drugi seče pečenicu, treći seče kobasicu.“

Sva ta jela i običaji imaju jedan cilj – da se rođenje Hrista proslavi dostojanstveno, njemu u čast, a ukućanima na radost.