Mirjana Milovanović (68) iz Ćuprije srpskoj javnosti je poznata po tome što je u rodnom gradu 2018. pompezno proslavila 30 godina od razvoda braka. Ona kaže da će ako je zdravlje posluži slaviti i 40-godišnjicu, ponovo s prijateljima i rodbinom u restoranu s muzikom i trubačima.
Njen životni put ni malo nije bio lak i zato danas pomaže na desetine porodica u rodnoj Ćupriji ali i širom Srbije, a posebno je ranjiva na teške ženske subdine i majke s decom. Iz straha da ponovo ne prođe životni pakao, nikada se više nije udavala.
- Moji su se rano razveli, a kada sam imala nepunih 15 godina majka i očuh su me udali u selo kraj Ćuprije. Sa 16 sam rodila prvog a sa 18 drugog sina. Muž, svekar i svekrva svi su bili alkoholičari, živela sam životom nedostojnim ljudskog bića. Trpela sam batine, maltretiranja, od svojih roditelja nikakvu podršku nisam imala, jednostavno su odlučili da me se udajom reše. Gajila sam decu, čuvala ovce i svinje i trpela. Bivši svekar je povremeno odlazio kao sezonac u Švajcarsku, pa sam nekako uspela da ga namolim da i ja počnem tamo da radim - danas kroz osmeh Mirjana priča svoju tešku životnu priču.
- Jedinu podršku sam imala od sestre i strica koji su tada radili u Nemačkoj. Odlazila sam tri godine na po nekoliko meseci dok nisam dobila papire, tada sam odvela decu i čvrsto rešila da više nikada i nikog neću da trpim. Razvela sam se kada sam imala 33 godine i tada počela od nule, bukvalno osim života ništa više nisam imala. Zbog trauma i iz straha da bi ponovo mogla da prođem sličan životni pakao, ponovo se nisam udavala - priča Mirjana koja je radni vek provela u ugostiteljstvu u Švajcarskoj. Ona je danas oslonac mnogim nevoljnicima, čije sudbine i te kako razume.
- Danas provodim mirne penzionerske dane u rodnoj Ćupriji, ali pamtim vreme kada sam bila u nemaštini, kada je mi bilo toliko teško da nigde nisam videla izlaz. Živela sam bez igde ičega i preživela. Danas imam dovoljno da to mogu da podelim i sa drugima. Dok sam živa slaviću pre svega život i radost jer sam se za to u životu izborila. Ako me zdravlje posluži 2028. ću ponovo slaviti razvod, jer da njega nije bilo ko zna šta bi bilo sa mnom. Ja nisam mogla ni želela da trpim, htela sam miran i normalan život za svoju porodicu - priča Mirjana koja danas ima unuke, a ističe i da je ponosna tetka.
Sagovornica je već godinama uključena u brojne humanitarne akcije kroz koje pomaže nejač. Posebno bolna tačka su joj samohrane majke i deca koje zahvaljujući poznanstvima i prijateljima školuje, hrani, oblači.
Pomaže devojčicu, odlikaša
- Sada pomažem jednu devojčicu ovde iz Ćuprije, dete je odlikaš, sve petice ima al majka nema od čega da je spremi za školu. Upisala je srednju medicinsku, a ja sam joj obezbedila ranac, pribor i nešto kozmetike što svakoj devojci u tom dobu treba. Uskoro joj pripremam iznenađenje, vodim je u šoping da je obučem i obujem, pred polazak u školu - priča ova nasmejana žena koja svojim delima deli sreću drugima.
Mirjana je puna životne energije i planova za budućnost, u njenoj kući sve pršti od smeha i radosti, a tim kolosekom usmerava sve koje sretne i upozna.
Već godinama u njenoj kući se pored redovnih praznika uz muziku i pesmu bukvalno sve slavi. Brojne zvanice su bile prisutne na svakom njenom rođendanu koji je u decembru, a na velika zvona je obeležila kupovinu automobila, pa i uređenje dvorišta.
Ako je kakva veća svetkovina, zvanice uz muziku i trubače dočekuje u kafani, a za manje proslave, opet s muzikom tokom leta dobro dođe i dvorište. Gostima je još davnih godina objasnila da joj pokloni nisu potrebni, već da svoj dar prilože u novcu, koliko ko može. Na taj način ova neobična žena je prehranila, obukla i odškolovala na desetine dece u Ćupriji i širom Srbije.
