Oduvek je trudnoća donosila sa sobom i prirodan strah da se nešto loše može dogoditi, strah od nepoznatog, od bola i rizik smrti, za koji psiholozi kažu da je prirodan osećaj. Nikada ne možemo biti potpuno sigurni u ishod porođaja.
Većina žena koje su imale iskustvo porođaja smatraju da je najbezbednije da se to odradi u bolnici, u sigurnim rukama stručnjaka koji su se školovali da izvedu zahvat porođaja žene.
Dok druge žene, u dosta manjem procentualnom broju tvrde da medicinska praksa i stavovi još više razvijaju i ohrabruju te strahove.
Pred nama je Jelena Krstić (32) dramaturg, dula, insrukorka joge, a pre svega majka je troje dece. Ona je za Naj ženu ispričala kako se dva puta, svojom odlukom, porodila u sopstvenom domu, bez stručne medicinske pomoći.
Svoje prvo dete rodila je u porodilištu GAK 'Narodni front', smatrajući da je dobro prošla. Međutim, tek kasnije kada je učila više o porođajima i slušala iskustva drugih žena, shvatila je da je sve moglo mnogo bolje.
- Posle prvog dobrog iskustva porođaja, bila sam sigurna da je moje telo savršeno sposobno i spremno da rodi bebu. Unutrašnji osećaj govorio mi je da je sve u redu, a trudnoće su bile potpuno zdrave - ispričala je Jelena.
Za drugi porođaj se odlučila da rodi bebu kod kuće. Ne zato što je bila u žurbi, nije stigla, prebrzo krenule kontrakcije, nego zato što je tako želela.
- Za drugi porođaj sam se odlučila da bude kod kuće, jer je u tom trenutku bio drugi talas epidemije korone (jun 2020), i bilo je zabranjeno prisustvo supruga u svim porodilištima. Kako mi je u prvom porođaju 2018. godine muževljevo prisustvo i podrška u porodilištu bilo izuzetno značajno, a kućni porođaj jedini način da budemo zajedno, odlučili smo se za kućni porođaj. Posle ovog savršenog iskustva nije bilo sumnje da ću i treće dete roditi kod kuće, što se i desilo u maju 2022. godine - rekla je Jelena za Naj ženu.
Jelena ističe da je važno okruženje. Kada se osećate udobno i sigurno, sa osobom koju volite i koja vam znači, lakše ćete se opustiti. Obično žene koje se odlučuju da rađaju u kući, imaju privilegiju da novi život donesu u poznatoj teritoriji gde su slobodne da budu ono što jesu. U Jeleninom slučaju, podrška supruga bila je jako važna.
- Za mene je u svakom porođaju bila veoma značajna bezuslovna ljubav i podrška mog supruga. U prvom porođaju u bolnici bio je to “samo” stisak ruke, ali zapravo činjenica da je pored vas neko vaš ko bezrezervno veruje u vašu snagu, a do trećeg porođaja naučio je da radi i pritisak na kukove - tehniku kojom je obezbolio moje kontrakcije.
Podizanjem psihološke svesti o različitim društvenim i socijalnim veštinama, u velikoj meri se javila potreba kod žena, ali i muškaraca, da se edukuju pre porođaja, čitaju o samom činu, pohađaju škole za trudnice...
- Ovo mnogo zavisi od žene. Nekima je jako važno da imaju što više znanja, o samoj fiziologiji, fazama porođaja i slično. A nekim ženama je dovoljno da se oslone ja svoju intuiciju i povežu sa bebom. Za sebe mogu reći da sam za prvi porođaj bila puno edukovana i poradjala se “iz glave”, dok sam do trećeg uspela da se potpuno prepustim, verujem sebi, prirodi i bebi i potpuno mirno i sigurno “uplovim” u porodjaj - rekla je Jelena za naš portal.
Milioni žena čitaju članke u kojima se navodi da poverujemo da je tehnologija neophodna za rađanje deteta. Jelena je opisala svoja dva kućna porođaja i iznela prelepo iskustvo.
- Oba moja kućna porođa bila su nežna i intimna, samo uz prisustvo muža i babice. U kontrakcijama sam mogla da šetam, mazim se sa mužem, a u trećem porođaju sam bila toliko relaksirana da sam uspela i da odremam između kontrakcija. Bebe smo oba puta odmah nakon rođenja položili na moje grudi. Tu su mogle neometano da doje, sa još neprekinutom pupčanom vrpcom. Vrpcu je muž presekao tek kada je otpulsirala i sva dragocena krv otišla bebama. Atmosfera u stanu je oba puta mila mirna, intimna i podržavajuća, baš kakva treba da bude. Nije bilo buke, adrenalina i panike, nego samo mir i puno ljubavi - istakla je Jelena za Naj ženu.
Da napomenemo, Jelena je za porođaje kod kuće imala pomoć stručnjaka, odnosno babice, koja je pomogla da sve prođe najbezbolnije, prihvati bebu i bude sigurna u bezbednost kako za bebu, tako i za mamu.
Neke žene vole da su sasvim upućene u svaku pojedinost porođaja kako bi (bar mentalno) “držale sve konce u rukama”. Dok neke uspeju da se povežu sa bebom i otvore ka intuiciji i nju prate.
- Prvi put sam išla na psihofizičke pripreme u Dom zdravlja, i to me je spremilo za porodjaj u porodilištu. Drugi put sam išla na pripreme kod babice koja je bila prisutna na mojim porođajima, i to me je spremilo za kućni porođaj. Dok sam treći put ja bila u ulozi porođajnog edukatora drugim trudnicama (dula sam i instruktor prenatal joge). Tako sam “obnavljala gradivo” kroz pripreme koje sam držala, a relaksacijom sam se trudila da se povežem sa bebom što više i prepustim prirodi, koja je zaista prepametna i sve sama već zna - istakla je Jelena.
Svoje nesvakidašnje ali prelepo iskustvo završava savetom za sve buduće porodilje.
- Najvažnije je da trudnica sluša sebe i šta je to što njoj prija. Ne mislim da svi treba da se porađaju kod kuče, niti da postoji nijedan vid porođaja koji je savršen za sve. Upoznati sebe, osluškivati svoje i bebine potrebe i prepustiti se. To je srž, da trudnica bude ok sa svojom odlukom, ma kakva ona bila i da beskrajno veruje svom telu i bebi - dodala je naša sagovornica.
Porođaj je vaše iskustvo - vi i niko drugi rađate vaše dete. Ukoliko želite da se porodite okruženi pažnjom, trebalo bi da znate da je to moguće ostvariti, okružite se prijateljima i lekarima koji se pozitivno odnose prema prođaju. Ukoliko želite da to bude intimno, u prisustvu vašeg supruga, oslonite se na sebe. Mnoge iskusne babice, lekari, medicinske sestre kao i akušeri mogu vam pomoći da imate porođaj kakav želite, u vašem domu, u slobodnom centru za porođaje, ili pak i u bolnici. Izbor je vaš - vi na svet donosite novi život!
