Ljubav ne zna za granice – ni državne, ni verske, ni porodične. A to najbolje zna Ardita, Albanka iz okoline Prištine, koja je zbog Darka iz Aleksinca učinila ono što mnogi ne bi ni pomislili – promenila je veru.
Upoznali su se slučajno, preko zajedničkih prijatelja. Isprva su se dopisivali, onda viđali krišom, a onda više nije imalo smisla kr hiding. Kad su rešili da ozvaniče vezu, došli su do najteže prepreke – njene porodice.
SVAKA ŽENA TREBA DA ZNA
NEODOLJIVI KOLAČ SA PISTAĆIMA Osvežavajući desert kao osmišljen za proleće, bićete oduševljeni
AJMOKAC SA SPANAĆEM I PILETINOM Rapsodija ukusa u svakom zalogaju, za ručak koji se pamti
BAKLAVA ČIZKEJK Fenomenalna poslastica od koje će vam poći voda na usta, za sve prilike
"Seli smo u kafić u centru i čekali... tata je znao da ćemo pričati o tome. Nije bio oduševljen, ali... nije ni rekao ne. Samo je klimnuo glavom. To je bio njegov 'amin'", priča Ardita.
Zbog ljubavi prema Darku, prihvatila je pravoslavlje, ali priznaje – jedino joj je žao što je izgubila neke ljude zbog toga.
"Neki su mi okrenuli leđa. Prijatelji, rođaci... Kao da nisam ista osoba. A jesam. Samo volim drugačije."
Danas, Ardita i Darko žive u Aleksincu, imaju jedno dete i kažu da im je najvažnije što su oni jedno drugom podrška. Vreme, kažu, leči sve, pa čak i neodobravanje.
Dok Ardita kaže da ju je zabolelo što su je neki zaboravili zbog ljubavi, Darko sve pamti drugačije – kao najvažniji i najhrabriji trenutak u životu.
"Kad mi je rekla da bi promenila veru zbog mene, iskreno... preseklo me. Nisam znao da li da budem srećan ili uplašen. To je velika stvar. Rekao sam joj da to ne mora da radi. Ali ona je samo pogledala i rekla: 'Zbog tebe bih sve.'"
Iako je znao da dolazi iz sredine u kojoj takva veza nije lako prihvaćena, kaže da je njegova porodica brzo zavolela Arditu – jer su videli da ga iskreno voli.
"Moja majka je rekla – ‘Ona te gleda kao da si joj ceo svet.’ Tu mi je bilo jasno da je sve na svom mestu."
Zajednica u Aleksincu ih, kaže, nije gledala ispod oka – naprotiv. Iako su znali za sve razlike, ljudi su im prilazili s rečenicama:
"Eh, da je više ovakvih parova..."
Danas zajedno rade, podižu dete i planiraju da kupe kuću. Nisu im bitni papiri, običaji, ni šta će ko reći. Bitno im je – da se svako jutro bude jedno pored drugog.
U njihovoj kući, običaji ne razdvajaju – već spajaju. Ardita i Darko su naučili da ono što ih je nekada razlikovalo, sada obogaćuje njihov zajednički život.
"Nismo odustali ni od jedne tradicije – samo smo ih spojili. Za Badnje veče zajedno kitimo dom, palimo sveću, pravimo sarmu i proju. A kad dođe Bajram, ja kuvam baklavu, spremamo jela iz mog detinjstva, i sve to delimo sa komšijama", priča Ardita kroz osmeh.
Kažu da im je važno da dete raste uz oba nasleđa, da zna i ko mu je deda s jedne i s druge strane, i da nauči da je najvažnije poštovanje – a ne forma.
"Naš sin zna da ima dva jezika, dva praznika, dve kulture. Ali jednu porodicu. I to je najvažnije", dodaje Darko.
U dvorištu im se susreću zvuci srpske narodne muzike i mirisi albanskih jela. I niko se ne žali. Jer ono što su izgradili – nije kompromis, već ljubav bez granica.
