U Srbiji se 13. januara slavi doček Nove godine po julijanskom kalendaru ili pravoslavne Nove godine, a kao i za ostale praznike i za ovaj se vezuju brojni običaji.
Posebna važnost pridaje se trpezi, a postoji jedno pravilo od kog domaćice zarad zdravlja i sreće svojih ukućana nikada nisu odstupale.
Kako običaji i nalažu, uoči srpske Nove godine priprema se bogata svečana večera, a ukućani sa prijateljima i rođacima u veselju čekaju ponoć i 14. januar, poznat i kao Mali Božić.
Zašto prasetina, a nikako živina i govedina
Te večeri na sto se iznose razne zimske đakonije – pršuta, slanina, čvarci, kiseli kupus, turšija, ajvar, kajmak, sir i naravno meso. Ali ono nikako ne sme da bude živinsko, niti goveđe, već isključivo praseće ili jagnjeće.
A to je zato što se prase smatra dinamičnom životinjom koja se puno kreće, pa bi i mi tako trebalo da uđemo u Novu godinu.
Ne preporučuje se da jedete živinsko meso i govedinu jer piletina i ćuretina asociraju na prljavštinu i siromaštvo, a govedina na stagnaciju. Zapravo, nekada davno naši preci retko su jeli živinu, nju su koristili da im nosi jaja.
Tog dana jede se glava božićne pečenice, a to je najčešće glava jagnjeta ili praseta, a domaćice mese novogodišnju česnicu vasilicu.
U ponoć se jedu i krofne, a u jednu se stavi zlatnik, pa se smatra da onaj ko ga nađe ima sreće tokom cele godine.
Srpska Nova godina, poznata i pod nazivom Mali Božić, počinje 14. januara i tada se obeležavaju još dva značajna praznika: Obrezanje Gospoda Isusa Hrista i Sveti Vasilije Veliki.
