Niste svesni šta udišete svakog dana: Testirajte vazduh u svom domu, važno je

Važnost zdrave i kvalitetne sredine u domu

U proseku udahnemo oko 20.000 puta dnevno.

„Svi ti udisaji se sakupe na oko 2.000 galona (oko 7.500 litara) vazduha, što je otprilike veličina prosečnog bazena“, kaže Majkl Rubino, stručnjak za kvalitet vazduha i osnivač kompanije ,,HomeCleanse" za sajt Martha Stewart. „To čini vazduh jednom od stvari koje najviše unosimo u organizam. Takođe, to je jedan od naših najvećih puteva izloženosti.“

Šta god da se nalazi u vazduhu, sa svakim udahom utire put do našeg tela — a većina toga je mikroskopski sitna i nevidljiva golim okom. „Ako je kvalitet vazduha u domu loš, to znači da štetne materije ulaze u telo sa svakim udahom u zatvorenom prostoru“, upozorava Rubino. „Kada dišete, ono što je u vazduhu može dospeti u krvotok i nervni sistem, stvarajući sistemski uticaj koji se može proširiti po celom telu.“

Izloženost lošem kvalitetu vazduha može dovesti do čitavog niza kratkoročnih i dugoročnih zdravstvenih posledica. Otežano disanje, opšti upalni procesi, glavobolje, poremećen san, umor i smanjene kognitivne funkcije samo su neki od mogućih kratkoročnih efekata. Ovi efekti su često uočljiviji kod dece, starijih osoba i svih koji imaju stanja poput HOBP-a (hronične opsitruktivne bolesti pluća), astme i alergija. Dugotrajna izloženost može dovesti do težih posledica, uključujući rak, bolesti srca i neurološka oštećenja.

Znakovi da bi trebalo da testirate kvalitet vazduha

Ako imate hronične simptome bez očiglednog uzroka i čini se da se oni poboljšavaju kada izađete iz kuće, razmislite o testiranju kvaliteta vazduha u svom domu. Međutim, najbolje je ne čekati da primetite problem ili razvijete respiratorne smetnje pre nego što napravite proveru. „Mnogi od najvažnijih zagađivača su nevidljivi i često nemaju miris“, objašnjava Kris Terner, osnivač kompanije ,,Breathe Tech".

Suptilni znaci upozorenja mogu biti:

• Nova gradnja ili renoviranje: Ovo može uneti niz zagađivača u vazduh, uključujući isparljiva organska jedinjenja (VOC).

• Prirodne nepogode poput šumskih požara: Mogu dovesti do zagađenja u zatvorenom prostoru.

• Prekomerna prašina, čak i uz redovno čišćenje: Ukazuje na to da neki izvor unutar doma dodaje čestice u vazduh.

• Visoka vlažnost vazduha: Može ukazivati na probleme sa kvalitetom vazduha u zatvorenom prostoru, jer buđ može rasti na vlažnosti od 60 procenata i više.

• Incert oštećenja vodom: Može omogućiti razvoj mikrobioloških organizama.

• Ustajali mirisi, mirisi na zemlju ili cigare: Mogu ukazivati na oštećenja od vode i pojavu buđi.

• Vidljiv rast buđi: Ovo je direktan izvor zagađenja u vazduhu i izloženost koju želimo po svaku cenu da izbegnemo.
  
  

Najbolji načini za testiranje kvaliteta vazduha u zatvorenom prostoru

Najbolji test za kvalitet vazduha zavisi od toga šta tačno pokušavate da proverite — da li je to specifični zagađivač ili je reč o svakodnevnom praćenju. Uz niz opcija na tržištu, takođe je važno razumeti koji su testovi najbolji za konkretne situacije.

Na primer, kada se testira prisustvo buđi, najbolji prvi korak je testiranje prašine.

„Prašina deluje kao istorijski zapis jednog doma“, kaže Rubino. „Tako, ako postoji aktivan izvor buđi, čestice poput spora buđi i mikotoksina (toksični sporedni proizvod koji stvaraju neke vrste buđi) završiće u prašini. To znači da visoki nivoi čestica buđi u prašini ukazuju na situaciju koju vredi dalje istražiti unutar doma kako bi se pronašli izvori.“

Takođe postoje specifični alati za testiranje konkretnih problema sa kvalitetom vazduha. „Ugljen-monoksid, olovo i azbest dolaze sa jedinstvenim metodama testiranja i monitorima“, kaže Rubino. „Monitori kvaliteta vazduha koji mogu istovremeno proceniti više zagađivača nude široku zaštitu za dom.“

Šta sve treba testirati u vazduhu u domu

Posmatrajte kvalitet vazduha u zatvorenom prostoru kao slagalicu. „Ugljen-dioksid vam govori o ventilaciji, PM2.5 meri čestice u vazduhu, VOC jedinjenja otkrivaju hemijsko zagađenje, a vlažnost vazduha može ukazati na to da li postoje uslovi za razvoj buđi“, objašnjava Terner.

Za većinu domova, ovo su merenja od kojih on predlaže da počnete:

• Ugljen-dioksid: Dobar je pokazatelj ventilacije. Sa više ljudi koji rade od kuće, ovo je postalo važnije, jer viši nivoi mogu izazvati pospanost, smanjenu koncentraciju i glavobolju.

• PM2.5 čestice: Ove fine čestice potiču od kuvanja, sveća, dima i spoljašnjeg zagađenja. Dovoljno su male da kroz pluća dospeju u krvotok, a dugotrajna izloženost može smanjiti funkciju pluća, izazvati HOBP i povećati rizik od srčanog udara, moždanog udara, raka pluća i respiratornih infekcija.

• VOC (isparljiva organska jedinjenja): Oslobađaju se iz boja, nameštaja, sredstava za čišćenje i osveživača/mirisa. Izloženost može povećati rizik od astme, oštetiti jetru i bubrege, izazvati HOBP i smanjiti funkciju pluća.

Rubino takođe predlaže testiranje na sledeće faktore:

• Relativna vlažnost: Količina vlage prisutna u vazduhu.

• Temperatura: Koliko je okruženje toplo ili hladno.

• Indeks buđi: Ukazuje na verovatnoću rasta buđi i kontaminacije u zatvorenom prostoru.

• Ugljen-monoksid: Otrovan gas bez boje, mirisa i ukusa.

• Azot-dioksid: Toksičan gas koji nastaje prvenstveno sagorevanjem goriva.

• Ozon: Izuzetno reaktivan gas.

• Sumpor-dioksid: Bezbojan, štetan gas.

• Radon: Prirodni, radioaktivni gas bez boje, mirisa i ukusa.

• Olovo: Često se nalazi u starijim kućama u bojama na bazi olova, prašini ili vodovodnim instalacijama.

• Azbest: Nalazi se u nekim starijim izolacijama, podnim oblogama, plafonskim pločama, oblogama za cevi i drugim građevinskim materijalima.