Kasna plamenjača je jedna od najvećih noćnih mora za svakoga ko gaji paradajz. Dovoljno je nekoliko dana da se na listovima pojave smeđe fleke, biljka počne da vene, a plodovi propadaju pre nego što sazru. Dok mnogi posežu za skupim preparatima, iskusni domaćini već godinama koriste jednostavnu kombinaciju mleka i joda.

Kako mleko štiti paradajz

Mleko sadrži sastojke koji stvaraju nepovoljne uslove za razvoj gljivičnih oboljenja. Kada se osuši na listovima, mlečni proteini formiraju tanak zaštitni sloj koji otežava razvoj spora. Istovremeno, mlečna kiselina i korisni mikroorganizmi pomažu biljci da se lakše izbori sa patogenima.

Važno je da se koristi razblaženo mleko, jer pregusta mešavina može da zatvori pore na listovima i oteža normalan razvoj biljke.

Zašto se dodaje jod

Jod je poznat po svojim antiseptičkim svojstvima. U malim količinama može da pomogne biljci da ojača prirodnu otpornost i lakše podnese stresne uslove.

Ipak, sa jodom treba biti oprezan. Veće količine mogu da oštete biljku, pa se u rastvor dodaje samo nekoliko kapi.

Recept za domaći rastvor

Za 10 litara vode potrebno je:

  • 1 litar mleka (po mogućstvu sa manje masnoće)
  • 15 do 20 kapi farmaceutskog joda
  • nekoliko kapi tečnog sapuna (po želji)

Sve sastojke dobro promešajte i odmah upotrebite.

Paradajz je najbolje prskati uveče ili po oblačnom vremenu. Potrebno je poprskati celu biljku, uključujući gornju i donju stranu listova, stabljiku i zemlju oko korena.

Koliko često prskati paradajz

Preventivni tretmani obično počinju sredinom leta i ponavljaju se na svakih sedam do četrnaest dana. Ako su se prvi simptomi bolesti već pojavili, prskanje se može obavljati češće, na svakih pet do sedam dana.

Treba imati na umu da mleko i jod nisu čudesan lek za već razvijenu plamenjaču, već prvenstveno preventivna zaštita koja može usporiti širenje bolesti. Nakon svake jače kiše tretman je potrebno ponoviti jer se zaštitni sloj spira sa listova.