Šargarepa je jedna od najzdravijih i najčešće korišćenih namirnica u domaćinstvima, a osim što je bogata vitaminima i mineralima, veoma je zahvalna i za uzgoj u bašti. Ipak, iskusni baštovani tvrde da postoji nekoliko trikova zahvaljujući kojima šargarepa može biti krupnija, slađa i lepšeg oblika.

Ovo korenasto povrće posebno je poznato po visokom sadržaju karotina, odnosno provitamina A, ali sadrži i vitamine B grupe, vitamin C, D i K. Danas je nezaobilazna u ishrani, iako se nekada gajila prvenstveno zbog aromatičnog lišća, dok je koren kasnije postao važan deo ljudske ishrane.

Za dobar rast šargarepe najvažnije je rastresito i lagano zemljište. Najbolje uspeva u peskovitim i dobro obrađenim zemljištima, dok teška glinovita zemlja može izazvati deformacije korena. Takođe, važno je da se ne sadi svake godine na istom mestu, već da se poštuje plodored.

Baštovani ističu da odlične rezultate daje prihrana stajnjakom i NPK đubrivom, dok dodatak azota utiče na povećanje vitamina A u korenu. Kalijum, s druge strane, doprinosi većem sadržaju šećera i vitamina C, zbog čega šargarepa postaje ukusnija i kvalitetnija. Upravo zbog toga mnogi smatraju da je pravilna prihrana jedan od ključnih trikova za bogat rod.

Šargarepa nema velike zahteve kada su temperature u pitanju, ali najbolje napreduje na oko 18 stepeni. Takođe joj je potrebna dovoljna količina vlage, naročito u periodu kada razvija prve listove i kada koren počinje intenzivno da raste. Nedostatak vode tada može dovesti do sitnog, tvrdog i nepravilnog korena.

Iskusni povrtari preporučuju i redovno zagrtanje zemlje oko biljke, jer se tako sprečava pojava zelenih delova na vrhu korena, ali i poboljšava vlažnost i prozračnost zemljišta.

Uz pravilnu negu, šargarepa može dati veoma bogat prinos, a tokom zime se može čuvati mesecima u podrumima, trapovima ili hladnjačama uz odgovarajuće uslove temperature i vlage.

Bonus video: 
trepavice