Kađenje tamjanom, u narodu poznato kao „beli dim“, vekovima se koristi kao zaštita doma od negativnih sila i kao način da se u kuću unese Božiji mir. Veruje se da tamjan donosi zdravlje, rasteruje zle uticaje i osvećuje prostor u kome živimo.
Tamjan i kađenje pominju se još u Starom Zavetu, kao deo prinošenja „čiste žrtve“. Hrišćani su nastavili tu praksu – dim tamjana tumači se kao simbol molitve koja se uznosi ka nebu, dok osvećuje one koji ga primaju.
Kandilo i njegov značaj
Kandilo, koje se pali o praznicima i nedeljom, simbolizuje Hristovu svetlost i život svetitelja. Njegova toplina i plamen podsećaju ukućane da žive čisto, mirno i bogougodno. Svetlost kandila menjа atmosferu u domu – donosi spokoj, blagodat i osećaj duhovne zaštite.
Kako se pravilno okadi kuća
U kadionicu se najpre stavlja malo briketa.
Kada se briket užari, na njega se dodaju zrna tamjana.
Plamen se pali šibicom ili upaljačem, a kada tamjan počne da miriše – započinje molitva.
Kadionica se drži u desnoj ruci, a pokretima ruke pravi se znak krsta.
Ukućani se kade redom – od najstarijeg ka najmlađem.
Nakon kađenja doma, kadionica se odlaže na posebno, čisto mesto.
Briket i tamjan simbolizuju ljubav prema Bogu i toplinu duše domaćina, dok miris tamjana označava blagodat Svetoga Duha.
Najčešća greška koju mnogi prave
Mnogi danas pale tamjan ili kandilo samo „da lepo miriše“ ili iz navike, ali – bez molitve.
Prema crkvenom učenju, upravo je molitva najvažniji deo. Bez nje, čin kađenja gubi duhovnu svrhu. Tamjan sam po sebi jeste simbol, ali tek molitva daje smisao svakom pokretu i donosi blagodat u dom.
