Zima još ne popušta, a nagli minusi često dođu bez upozorenja. Upravo tada vodovodne cevi postaju najslabija tačka u kući, jer mraz lako može da ih zaledi i natera da puknu. Takva šteta uglavnom dolazi iznenada – i košta više nego što iko planira.

Mnogi se oslanjaju na stari savet da se tokom velikih hladnoća slavine ostave da kaplju. Međutim, to nije uvek dovoljno. Postoji jednostavan trik koji pravi veliku razliku, ali samo ako se primeni kako treba.

Kada temperature odu duboko ispod nule, voda koja miruje u cevima lako se zaledi. Led se širi, pravi pritisak i tada dolazi do pucanja. Zato je važno da voda ne stoji. Najbolje rešenje je da iz slavine teče tanak, ali stalan mlaz – otprilike debljine olovke. Samo kapljanje može pomoći pri blažem mrazu, ali kod jakih minusa često nije dovoljno da spreči smrzavanje.

Još jedno često pitanje je da li treba pustiti toplu ili hladnu vodu. U praksi, najbolje je pustiti obe. Ako imate mešajuću slavinu, dovoljno je da ručica stoji na sredini, tako da voda bude mlaka. Na taj način štitite cevi u oba sistema.

Najveći rizik nose slavine koje su na spoljnim zidovima, u neogrevanim garažama, podrumima ili pomoćnim prostorijama. Posebno su problematične one koje se retko koriste ili su najudaljenije od glavnog ventila. Upravo na njima je pametno pustiti vodu, jer se tako obezbeđuje protok kroz veći deo instalacije.

Razlog zašto ova metoda funkcioniše je jednostavan – voda koja se kreće teže se ledi. Kontinuirani protok sprečava stvaranje leda i štiti cevi koje prolaze kroz hladnije delove kuće.

Pre nego što ostavite slavine da teku, proverite da li su odvodi prohodni kako ne bi došlo do izlivanja. Takođe, uvek je dobro znati gde se nalazi glavni ventil za vodu, za slučaj da morate brzo da reagujete.

Mala količina vode koja curi tokom noći često je mnogo jeftinija od popravke puknutih cevi. U zimskim danima, taj tanak mlaz može da sačuva ceo dom od ozbiljne štete.