Da li vam dom uvek deluje neuredno? Ako je tako, niste sami — sasvim je normalno da se nered s vremena na vreme nagomila. Možda vas skoro uopšte nije bilo kod kuće cele nedelje ili ste zatrpani rokovima. A možda živite sa mnogo cimera ili imate decu koja za nekoliko sekundi naprave haos. Kakva god da je vaša situacija, nered se dešava i najboljima od nas.

Međutim, kako se nered povećava, tako može da trpi i vaše mentalno zdravlje. To važi čak i ako ste se istrenirali da ignorišete nered. Neuredan prostor takođe može otežati da se osećate opušteno u sopstvenom domu, što je poslednje što želite.

Stručnjaci su objasnili kako nered utiče na vaše mentalno i emocionalno zdravlje, kao i da podele praktične savete za raščišćavanje prostora.

Nauka iza nereda

Zašto uopšte dolazi do nereda? Prema stručnjacima za mentalno zdravlje, razlozi su različiti i složeni, i često ukazuju na nešto dublje.

„Naši prostori postaju neuredni u skladu sa količinom prostora i energije koju u tom trenutku imamo“, kaže terapeutkinja Džesika Ronjak, LMHC, LPCC za Real Simple. Ona dodaje da naše okruženje često odražava kako se osećamo ili s čim se trenutno nosimo. „Za mnoge od nas je manje verovatno da ćemo brinuti o organizaciji kada je naša energija usmerena na nešto drugo — poput stresa, tuge ili preopterećenosti.“ Nered može biti znak da je vaša pažnja usmerena negde drugde, kaže ona.

U drugim slučajevima, nered odražava teškoću oslobađanja od stvari. „Stvari se gomilaju jer svaka od njih ima neko važno značenje za nas, kojeg se osećamo nesposobnim da se odreknemo“, objašnjava Ronjakova.

Ali jedno je sigurno: to nema veze sa lenjošću ili nedostatkom motivacije, ističe terapeutkinja Stefani Stil-Ren, PsyD, HSPP. „Češće je reč o tome da zahtevi života nadmašuju naš mentalni kapacitet, pa naši životni prostori počinju da deluju zapostavljeno“, kaže ona, dodajući da nered vidi kao znak mentalnog preopterećenja, a ne kao manu ličnosti.

Kako nered utiče na vaše mentalno zdravlje?

Povećava kognitivno opterećenje

Nered može povećati kognitivno opterećenje, odnosno količinu napora koji je vašem mozgu potreban da obavlja zadatke. Tačnije, kada ste okruženi neredom, vaš mozak mora stalno da obrađuje (i reaguje na) svaki predmet koji vidi, kaže Stil-Renova. To može dovesti do „stalnog i nenamernog naprezanja koje ometa koncentraciju i nivo energije“. Preopterećenje se može odraziti i na manje ispunjavajući posao i odnose, a možete primetiti i da se brže iznervirate.

Izaziva nepotrebni stid

„Nered može izazvati stid ili samokritiku“, kaže Ronjakova. Na primer: „Nered doživljavamo kao nešto ‘loše’ ili sramotno, pa ga internalizujemo kao lični neuspeh, umesto kao posledicu okolnosti.“ Ovakvo prosuđivanje može otežati da se osećate sigurno u sopstvenom prostoru i povećati verovatnoću da ćete ga i dalje izbegavati, napominje ona.

Remeti regulaciju nervnog sistema

Prema Stil-Renova, nered može poremetiti vaš nervni sistem. To je naročito verovatno ako ste osetljiviji ili imate neurodivergentna iskustva. Nered „stvara senzornu haotičnost koja znatno otežava odmor, prelazak sa jednog zadatka na drugi i pronalaženje mira kod kuće“, kaže ona.

Pogoršava stres

Još jedna posledica nereda? Stres i anksioznost, kaže terapeutkinja Džilijan Amodio.

„Kako se nered povećava, tako rastu i stres i anksioznost“, objašnjava ona. To može dovesti do povišenog nivoa kortizola (hormona stresa), kao i do osećaja preopterećenosti, što potencijalno utiče i na druge oblasti života. „Povećan stres može dovesti do razdražljivosti, lošijeg sna, zategnutih ili napetih odnosa, smanjene sposobnosti da se nosimo sa životnim zahtevima, problema sa depresijom, pa čak i do fizičkih tegoba i većeg rizika od bolesti“, kaže Amodiova.

Može narušiti odnose

Kako nered utiče na raspoloženje, tako može negativno da se odrazi i na odnose.

Na primer, možete se osećati neprijatno da primate goste ili krivo što izlazite umesto da čistite, što može voditi ka izolaciji, kaže Amodiova. Ako živite sa drugima, ova osećanja mogu biti još izraženija i dodatno opteretiti odnose. Čak i ako nered nije vaš, on može izazvati negativne emocije poput besa i ogorčenosti.

Otežava fokus

Kada je prostor neuredan, verovatno ćete se osećati mentalno iscrpljeno. „Vizuelno pretrpani prostori stalno vuku našu pažnju“, kaže Ronjakova. „To stalno povlačenje stvara blago, ali uporno opterećenje mentalnih kapaciteta, naročito kada smo već fokusirani na mnogo toga.“ Amodiova se slaže i dodaje da neuredno okruženje otežava koncentraciju, planiranje i obradu obaveza. „To može dovesti do mentalnog umora, odlaganja, slabijeg učinka, propuštenih rokova, problema sa postavljanjem prioriteta, odustajanja od zadataka, neispunjenih ciljeva ili zaostajanja u obavezama“, kaže ona.

Saveti za smanjenje nereda

Idealno bi bilo da nered zaustavite pre nego što uopšte uđe u kuću. Ali ako ste već zatrpani sitnicama, odećom i kuhinjskim stvarima koje nikada ne koristite — odakle početi? To može delovati veoma preplavljujuće, ali stručnjaci nude nekoliko saveta.

Pre svega, razložite posao na manje zadatke koje vaš mozak može da obradi, predlaže Stil-Renova. „Počnite sa samo jednom površinom — poput noćnog stočića ili dela kupatilskog pulta — i proslavite te male pobede“, kaže ona. „Umesto da težite potpunom sređivanju, postavite kratke vremenske okvire, na primer da raščišćavate samo deset minuta, pa napravite pauzu.“ Takođe pomaže da zadatak spojite sa nečim prijatnim ili opuštajućim, poput slušanja muzike ili zanimljivog podkasta, dodaje Ronjakova.

Ako vam posao deluje prevelik, razmislite o pomoći. Kako ističe Amodiova, profesionalni organizator može pomoći da se prostor raščisti i da se uspostavi sistem koji vama odgovara, što vam može dati osećaj novog početka. Druga opcija je da zamolite pouzdanog prijatelja ili člana porodice da vam pomogne. Ako možete, učinite to zabavnim — uz veselu muziku i ukusne grickalice!

Bez obzira na to gde se nalazite na svom putu raščišćavanja, važno je znati da cilj nije savršeno uredan prostor. „Savršeno sređen dom nije neophodan za dobro mentalno zdravlje“, kaže Stil-Renova. „Najvažnije je imati prostor koji vas umiruje, a ne stresira.“ Ronjakova deli slično mišljenje, naglašavajući da je mentalna dobrobit vezana za unutrašnji osećaj smirenosti. Drugim rečima, tačka u kojoj ste raščistili „dovoljno“ jeste ona u kojoj vaš prostor zaista deluje sigurno i opuštajuće.

 

Bonus video: