Slobodan Bogdanović jedan je od onih koji nije išao na vreme na preglede, pa nije ni obraćao pažnju na povišeni loš holetserol dok se nije dogodilo najgore.
"Ja to uopšte nisam shvatao ozbiljno, a saznao sam pre više decenija da imam poremećaj, tj. njasledni loš holesterol koji dovodi do anginoznih napada, odnosno srčanih udara”, objasnio je Slobodan iz udruženja pacijenata “Moja druga šansa”.
"Pošto to nisam shvatao ozbiljno, nisam ni uzimao propisanu terapiju. To je sve rezultovalo da sam pre godinu dana dobio anginu pektoris. Ugradili su mi stentove", detaljno je ispričao.
Kardiolog dr Miloje Tomašević za Prva TV već je na samom početku istakao da oni ljudi koji su već imali neki kardiovaskularni problem, samo 18 % njih je uspelo da spusti loš holesterol.
"Neki negiraju loš holesterol, negiraju njegove vrednosti, neki nisu odgovorni prema sebi, ne uzimaju lekovi, a ima i onih koji uzimaju lekove ali u manjim dozama koje ne deluju", objasnio je dr Tomašević.
Slobodan je otkrio da povišeni LDL holesterol njemu nije davao nikakve naznake, sve dok ne dođe do zapušenja krvnog suda. Jedino što je vremenom osećao bili su blagi simptomi poput blagog zadihavanja, manjka kondicije, jačeg udisanja vazduha. Prof. dr Miloje Tomašević dodao je da kod lošeg holesterola dominira nasledna komponenta, dok mi vrlo malo možemo da utičemo na korekciju tog holesterola, možda od 10 do 20 %. Dodaje da ne može drugačije da se kontorliše nego lekovima.
"Kada se radio o trigliceridima oni takođe predstavljaju grupu lošeg holesterola, ali na njih možete dosta da utičete ishranom i smanjenjem telesne težine i smanjenim unosom alkohola, fizičkom aktivnošću. Kada se rade o HDL (dobrom) holesterolom na njega slično možete da utičete", rekao je.
